Учитељ

642 УЧИТЕЉ

народност у њој тежи да се што више збије у једну нацијоналну целину и да као народна целина води утакмицу у општој борби за народни опстанак, онда у толико пре морамо ми Срби тежити, да се спојимо у једну нацијоналну целину, ако желимо да у светској утакмици и борби одржимо и победу.

Да су и прошли и данашњи век заиста векови нацијоналистички, имамо пуно потврда у најновијој светској историји. Тако, у скорој прошлости су били Талијани подељени у много мањих државица. Свака од тих државица водила је засебну борбу за опстанак. Али развитком нацијоналне свести код тога народа, престале су међусобне борбе и све се те државице 1861. године ујединише у једну велику нацијоналну целину, у Краљевину Италију.. —- Тако су исто и Немци били подељени на много мањих и већих држава, које су свака за себе живеле својим животом, а често им ратовале једна с другом, док се 1870. год. и оне не ујединише у велику Немачку Царевину. И сад та велика и уједињена Немачка даје правац светској политици, јер је потпуно спремна да с успехом издржи утакмицу у светској борби, јер представља, највећу културну и војничку земљу у Европи. Тај њен престиж у Европи. осећају сви европски народи, па смо га и ми добро осетили 1908. год. приликом анексије Босне и Херцеговине од стране АустроУгарске. Талијанима и Немцима следовали суи Бугари који за своје · ослобођење од турског ропства имају највише да захвале Русији и Србији, који су у 1885. год. извршили познати Пловдивски Преврат и прогласила уједињење Источне Румелије с Бугарском, које је формално признато 1908. год. кад су Бугари извршили и потпуну анексију ове земље. А у Балканско-Турском Рату од 1912. и 1813. год. Бугари су извршили потпуно уједињење Бугара, у чијим се границама находе још на стотине хиљада Срба, Турака. и Грка. )

Па и ми Срби смо морали ићи истим путем, почев од стварања Карађорђеве и Милошеве Србије, па све редом. Тако ну најновије доба у 1877—988 години учињен је у том правцу један корак унапред, те смо тада придодали Краљевини Србији: нишки, врањски, пиротски и топлички округ; а последњим Српско-Турским и Српско-Бугарским Ратовима од 1912. и 1913. год. у томе је највише успеха показано, јер су у састав Србије ушли готово највећи делови Српских Земаља — Старе Србије и Маћедоније.

Као што се види, у данашње националистичко доба, морају