Учитељ

658 УЧИ ТЈЕ Љ пуштености. Они су на васпитање гледали са стране или озго и зидали су ваздушне тунеле (куле) у место да су радили на фактима живота и духа, у место да су тежили да нађу кључ за тајне душевног живота. Због тога професор Мојман претпоставља емпиричке теорије Песталоција и Фребела философским поставкама Хербарта. У многим основним питањима по његовом мишљењу идеја Пестолоција и Фребела показале су се корисније за живот, него ли пак идеје Хербарта, а то стога, што су прва двојица више него Хербарт, црпели из дечјег живота и из васпитне и наставне праксе. Он умесно осуђује на одсудан начин педагошке одредбе свију врста које су основане само на ауторитету или на априористичком расуђивању, „јер такве одредбе у којима нема довољно емпиричке основе у очима педагога практичара јесу просто заповести, и зато му не могу увек, на сваком кораку показати заипо он мора поступити баш тако, а не друкчије.“ Апстрактна размишљања о васпитању оскудевају у оправдању и процењивању од стране живота и школске праксе не само по томе, што онаи иначе изгледају у очима учитеља као ваздушне куле, и што не изазивају поверење, већ и по суштини, ради објашњења њихове животности и стварне вредности. У ствари ма како идеал био висок, он може имати утицаја на стварни живот само у том случају ако су његови захтеви до извесног ступња остварљиви. До душе наука о фактима (физика, хемија итд.) не може одредити, као што вели Минстерберг, где и како треба подићи мосш или тунел, то решавају економија и политика, али да ли је могућно подићи такав и тамо где се хоће, на пример град или жељезнички пут, то већ зависи од инжињера, који се у своме решењу ослања на испитивање земљине основе, на познавање са јачином грађевинског материјала итд. уопште на изучавање стварних услова за рад и на науку о фактима (физику, механику, хемију, геологију итд.). Може се на пример представити и чак желети, да се Европа и Енглеска преко Ламанша вежу мостом, али то још не значи да је подизање таквога моста и у ствари могућно. Међутим и теоретска педагогика често истиче такве утопистичке „неостварљиве идеале.“ Да не би наводили многе примере, указаћемо на захтев хармонијског свестраног васпитања. Кад се теориски разм "шља наравно желети је да човек буде биће, коме ће бити познат, све што је човечанско, биће са хармонијским уравнотежним интересима. Но да ли је то могућно, и до чега сличан захтев долази на васпитној пракси 2 (Свршиће се)