Учитељ

ШКОЛСКО И ПРОСВЕТНО КРЕТАЊУ У СВЕТУ 689

самом извору, у самом материјалу, Ова се идеја у толико пре могла поздравити, што се у овој области почела јављати хиперпродукција, која је својом некритичношћу претила да неразвијеној дечјој души пружи нездраву храну. Прихвативши ову збирку у своје руке, управа Песталоцијанума поче приређивати о Божићу сваке године нарочите божићне изложбе дечје лектире. Писци и издавачи ове лектира утакмицом беху подстакнути да ове изложбе обогаћују разним новитетима, који после остајаху својина Песталоцијанума. Овај је опет са своје стране критички пропраћивао нове појаве и на тај начин отварао пута добрим производима. Тако су у изложби од 1909. год. узеле удела 52 фирме са 249 нумера, 1910. год. око 67 фирама са 345 нумера.

Општа библиотека за одрасле основана је 1877. год. заједно са архивом. Девиза је била: никад се не подати времену, никад се не запустити; све напред! Њоме су учитељи могли развијати и јачати своју духовну снагу на најјевтинији и најподеснији начин. Било да желе лично усавршавање, било да траже материјал за обраду овог или оног питања, овог или оног предавања за учитељску конференцију, увек су у Песталоцијанумовој Библиотеци могли наћи свеже и здраве душевне хране. „Школски Архив“ опет добивао је у замену све швајцарске и низ иностраних педагошких листова, који су омогућили уређење једне богате читаонице и обогаћивали Библиотеку. Када је „Архив“ престао да излази, управа. завода поведе преговоре са Централним Одбором Швајцарског Учит. Удружења, да друштвени лист „Учитељске Новине“ постане уједно и орган Песталоцијанума. Преговори уродише плодом, и од 1899 поче излазити лист „Песталоцијанум“ као додатак „Учитељских Новина,“ престанак „Архива“ пак није значио и престанак увећавања броја књига у Библиотеци. Напротив, и листови и дела, која Песталоцијанум набављаше или добиваше, са сваком годином умножаху се све више, тако да сада број примерака у књижници износи многе хиљаде. Од педагошких и занатских новина и часописа читаоница 1910. год. добиваше: из Швајцарске 61, из Немачке 87, Аустрије 14, Енглеске и Америке 11, Француске 7, Северних Земаља 6 и других земаља 10, свега, дакле, 196 примерака.

А из Србије»

Из Србије нема.

Учитељско Удружење у Србији има свој Школски Музеј, али Музеј, који се ни издалека не може упоредити са овим Музеумом У Цириху. Том нашем Музеју не би ништа сметало да опроба сту- ·