Учитељ

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 711

Од оних који нису волели, читали и разумели неколико школских књига на своме матерњем језику, написаних у духу наставног програма, не може се захтевати, да ни за школскога доба, ни у доцнијем животу воле, читају и разумеју нову и непознату грађу, макар она била производ најбољих наших и светских писаца.

3) Уџбеници су у многим местима једине књиге које се читају и разгледају у ученичким домовима, служећи за забаву и поуку, и за обнову знања добивенога у школи, често и у доба пунолетства и даље. Издатак на уџбенике често је једини који се у току године изда у корист просвећивања и ширења српске књиге, а многи домови имају у току године извесних издатака, на којима би пре требало штедети него на књизи.

4) Уџбеници у осн. школи употребљавају се за обнову и допуну онога што се на часовима у школи, у радионици, башти, околини, природи и друштву чуло, видело, преживело, показало или опитом представило и објаснило.

5) По неки, лак чланак, у старијим разредима, може се деци задати да га сама прочитају и науче, па их после испиштивати. То је потребно ради огледа: колико је у деце, дотадањим радом, развијено памћење, правило суђење и саморадња, јер у доцнијем животу, при читању књига и чланака неће бити наставника да објашњава. )

6) Уџбеници су огледало разних метшодских праваца, те су стога и невештијим наставницима путовођа у избору и примени наставне грађе, васпитних елемената и наставног метода; и у

7) Уџбеници никако не искључују израђивање краћих, писмених потшсетшника, на часовима из појединих наставних предмета у старијим разредима. Јер у школама има већи број деце, којој је потребно предавање, и очигледно претстављање, и чешће понављање, и уџбеник, и писмени потсетник, слика и цртеж, па да буде успеха. Оно, што се разумело, мора се и знати, мора се научити.

Б) У погледу начина добивања уџбеника

Правилима о штампању уџбеника за народне школе створена је једна врста монопола у нашој књижевности. Књига мора бити слободна. Основни су принципи ХХ. века: слобода и рад, на којима се развија целокупна људска култура. Монополисање уџбеника, које је наша држава увела, изузетно од осталих културних држава, погазила је ове принципе. Монопол значи засшој у књижевној продукцији, застој у усавршавању. Монопол уџбеника значи монопол метода. Јединство наставе одржава програм и језик, а не уџбеник.

Само слободна конкуренција развија и усавршава сваки па и просветни рад, даје полета и воље радницима на дечјој књижевности да се такмиче: у изналажењу новијих идеја, примени методичких принципа, изношењу најновијих научних резултата у уношењу новина које црпу из свога искуства и практичнога рада, или изстраних књижевности. Само слободном утакмицом добиће се уџбеници одлични у техничком, естетичком, педагошком и хигијенском погледу па ће слободна утакмица створити повољније цене истима.

Слободна утакмица омогућава бољи избор уџбеника, према усвојеним педагошким и методичиим погледима, и средини у којој наставник ради. Јер не може сваки уџбеник поднети за све крајеве; за сеоску и варошку децу; за мушке и женске школе; за подељене и неподељене школе; за школе са децом у којима се говори правило и за школе и којима деца не говоре правилно српски; за децу, која су редовно, без прекида ишла у школу у којој су правилно обрађивани наставни