Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 749 захтевати да удеси уста тако, да усне образују О и питати га, која реч тако почиње. Али ако се дете и овим начином не сети, нека «се учитељ не задржава дуго на оваквом помагању, већ нека скине заклон са слике и пређе натраг на предмет; јер главна ствар је веза између предмета и написане речи (0—Д). -

Кад ученици науче да по реду читају написане речи, онда учитељ извади један картон, на коме је написана нека од речи са табле. Деца морају да нађу исту реч у реду и да је читају све док не науче да читају и прекоредно са картона. Тада се првих 4—6 картона ставе један иза другога и тако се читају. По томе се заклони и написани ред на табли и чита се само са картона, а заклон се диже само онда, кад се нека реч заборави. Ускоро ће моћи да се изостави и написани ред на табли и слика за објашњавање. Деца сада реагирају на написане речи тим начином, што на себи показују дотичне предмете. Због тога и јесте овакав избор речи. То морају бити имена оних предмета које свако дете, дечак као и девојчица, има увек на дохвату, ствари, које се најлакше замишљају, да се за то најмања мера душевне снаге апсорбује. Развијање сензоричког центра зависи од броја понављања и посматрања написаних речи, и њиховог везивања са садржином. Стога и реагирање ученика треба да се врши у што краћем времену. То је за само учење читања без вредности, али је потребно учитељу као контрола, да ли је постигнута веза између написане речи и ствари.

Кад је овим начином исцрпљена најближа околина, долазе на ред друге ствари: табла, креда, сунђер, клупа, држало итд. Тражење и показивање ових предмета увек је скопчано са нешто више тешкоће од раније именованих. Ипак ће за памћење прве написане речи требати више понављања него за ма коју другу. Кад је, дакле, првих шест или десет написаних речи обрађено за идућих десет требаће мање времена.

Лако схватљиве речи дају нам и имена ученика. Најпре ученик учи да пронађе своје написано име између многих других, па га прецртава на своје књиге и ствари. Свако ће дете са живахним интересовањем посматрати сваку показану написану реч, да није то његово име, а тим ће бити побуђено на интензивно посматрање сваке речи. Код свог имена оно устане, чиме се уједно свима ученицима објашњава још нејасна реч и приближава се прагу разумевања .