Учитељ

МЕТОДИКА 763

да ли су сва јаја нађена. Но изненада дође деда и донесе деци читаву корпу јаја од шећера и чоколаде. За вечером су јела ускршња јаја, но ту се десио један мали немио случај. Васа је зашао по кокошару и покупио јаја остављајући свуда по један полог у сваком гнезду. Сва скупљена јаја он остави у кецељу Машину. Ну због тога се и десила мала незгода. Како је то било не зна се тек девојчица је испустила из руке крај кецеље и сва јаја за тили часак падну на земљу. Уплашивши се, она је јако плакала, догод није мајка дошла те покупила јаја. Но ниједно јаје није истекло; од њих је мајка начинила за вечеру кајгану. Лежећи у постељи, деца су се сећела тога срећнога дана, пребројавали нађена и подарена јаја.

Сви задаци за ниже разреде треба да су састављени у таквој. форми. Ту фигурирају Вања, Пера, мала Маша али их деца облаче у тело и крв своју. Ученици узимају учешћа у њиховим радостима и жалостима; и ако се при томе сами собом јаве задаци, деца се тада много више интересују његовим решењем него безличних немотивисаних задатака у уџбенику.

Такве задатке воле деца. Например, мајка је послала Васу у дућан давши му 20 пара. За десет пара он треба да купи гаса, за пет пара сапуна. Колико ће новаца добити натраг> ђ

Да би се развио интерес у томе задатку, треба оставити децу да сама раде. Катедру претворимо у бакалницу; једнога ученика у трговца, другог у купца. Овој игри трговине може се дати велика | разноврсност и, као што ће се видети, њу је могућно применити у разним случајевима. Деца могу сама себи правити новац од хартије, окружујући плајвазом монете разне величине и обрезујући их.

Ко се не боји увести живот у школу, тај нека раздели ученике на групе, од којих ће једне куповати, друге продавати.

Но како деца показују склоности према ручном раду то нам и овде цртање може учинити велике услуге. На школској се табли црта предмет који се купује и пише му се цена. Ту се појављују ствари, које коштају пару, десет пара, динар и више. Те цене не смеју бити произвољне, оне морају одговорити стварности, да би ученици и ту ушли у свет стварних факата и појава.

Ако се остави деци да сама одређују цену може се добити маса нетачности. Например, килограм шећера продаје се по 5 пара а килограм гаса за 50 ит.д.

Но како деца умеју да пишу онда она на табли пишу и цртају, на пример, ово:

49%