Учитељ

ШКОЛСКА ХИГИЈЕНА 773 љираном бојом; пише се писаљкама од прерађеног угљена. Али се показало, да емаљ није дуготрајан. Добра страна је пак поред јасности писмена још и та, што се боја слаже с мастиљавим писањем на ученичкој свесци. Писмена треба да буду по могућности што већа (нпр. висина слова треба да је најмања 4 см.). Потребно је за наставу краснописа снабдети једну страну табле линијама (трајна је црвена боја). Ако се нема нарочите табле с нотним линијама за наставу певања, онда треба другу страну обичне табле снабдети с нотним линијама. — Уз таблу иде и један блехани или дрвени сандучић за креду, сунђер и крпу. Код нас је уведена у неким школама „Врсаловићева табла“. О овој табли је изашао опширан опису „Учитељу“ стога се нећемо на њој много задржавати. Она је у хигијенском погледу врло исправна али је доста скупа те је сиромашније општине не могу лако набавити.

У1. Сунђер.

Природни сунђери нису издржљави, те се морају често мењати Напротив, сунђери од гуме трају годинама, али су зато скупљи. Кениг (Кош: 10 Јаћгезђепсћ! дег дешвсћеп Гапдез ођег Реајзећије: п дата) расправља о сунђеру с хигијенске стране. Без сумње је да се сунђером могу преносити разне заразне болести. Кениг предлаже, да се место сунђера употребљују крпе за брисање, које школски послужитељ треба свакодневно да дезинфикује с четири процентним формалинским раствором, и да се често мењају. Опасност заразе умањује се уметањем сунђера у нарочита држаља (5ећуаттсћаНег). Фабрикант Фридрих Цимка у Бромбергу лиферује таква држаља. При њиховој употреби не обухвати се руком мокри сунђер, већ дрвено држаље. Помоћу једне жичане шнале и канапа причвршћује се сунђер за дрвено држаље. Дакле, сунђер: се лако може извадити при чишћењу. Могу се притврдити и поцепани сунђери. Држаље без сунђера стаје 1 марку (1:25 дин.); канап се често кида, и мора се обнављати. Принцип је правилан, али извођење није потпуно.

М1. Вешалица за мапе (Капепсћаћег).

Преко 200 разних вешалица за мапе изнесено је на трг учила. Многе су врло мало међу собом различне неке су лако ломљиве, а неке компликоване и скупе. У неким школама су мапе тако намештене, да се помоћу врвце и кука притврђених за таван (плафон) могу дизати до тавана и спуштати.