Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 829

речима, „већма пророчица будућности људског рода, а у исто време већма чуварица и подсетница прошлости“. Свеколика њена душа, свесна и несвесна, има се сматрати као „моћан орган наслеђа.“ Она је осетљивија и досетљивија од човека.

Стенли Хол нам излаже психологију женскиња, коју ваља осмотрити. У физичком погледу, женскиње је мањег стаса, она тежи мање, изузев 13. годину. На динамометру показује се њена мишићна снага мања за једну трећину мушке снаге. Она је већма подложна болестима, али им боље одолева, тако да напакон у свету има више женскиња него мушкиња, и ако се рађа 105 мушкараца на 100 женске деце. То је стога што је смртност мушкараца већа у првим годинама живота. Полни органи у женскиња имају већег замашаја, тако да њихови одјеци, мање локалисани преплаве цело тело, те оно у већој мери утиче на њихов дух. У погледу умном, њихов је разум утанчанији, али му недостаје оригиналност; оне нерадо приступају мучним проблемима.

Ипак зато Стенли Хол не мисли да омаловажи и да унизи женски род; напротив, он је склон да га преко мере узноси, да начини од жене божанско биће, предмет обожавања. Стављајући одлучно природне особине женине изнад врлина, које би јој настава могла прибавити, он вели на једном месту побожно : „Зар је ико питао, да ли је света мајка Марија, коју су толики мудраци обожавали, знала халдејску астрономију, да ли је изучавала мисирски или вавилонски језик, да ли је знала читати и писати на своме језику» Она је ипак била предмет обожавања кроз дуги низ векова, јер је била предмет слављења жене, оне жене која је ближа природи м раси него ли човек, који је богатији љубављу, сажаљењем, несебичном оданошћу, досетљивошћу. Жена нас учи, како је битније и светије бити женом“, него ли уметником, говорником, професором; она најзад улева и нашем мушком роду идеју, да више вреди бити „човек“, него ли племић, философ, ђенерал, председник...., или милионар.“

Кад бисмо примили ову апотеозу Деви Марији дословце, онда би изгледало да правдамо незнање, да губимо веру и свако напрезање женскиња ка образовању. Тада би било бескорисно износити нацрте за женско васпитање и пажљиво претресати, који би између њих био најподеснији. Ну јасно је за свакога, да Стенли Хол, који није нимало назадан дух, који није прожет застарелим заблудама, који се не одриче педагогисања у корист женскога рода, да је он само и просто негодовао против претераности женске на-