Учитељ

904 УЧИТЕЉ

трећину припадајуће повишице плата а почетком 1916. године примаће и другу трећину повишице, а !. јануара 1917. године и тре--

ћину трећу, припадајуће им повишице. Овај закон ступа у живот 1. јануара 1915. године и тада престају важити одредбе чланова 28., 29., 30., 31., 32. и 33., сем по-

следње алинеје овог члана; 39. и 41. закона о народним школама..

Д-Р ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Широм Српства и Словенства одјекнула је тужна вест о не-

надној смрти Јована Скерлића! Она је нашла болног одјека у свима слојевима и сталежима друштвеним и открила колики је силаа.

утицај његов био на душе људске, које је он запајао идејама'и свим оним што буди осећања ка лепом и узвишеном.

У посмртним говорима, некролозима, изјавама саучешћа са:

свих страна Српства и Југословенства, већ је оплетен венац и одата

пошта имену његову од најдостојнијих савременика његових. Али,

у тој општој тузи и болу за прерано изгубљеним Скерлићем, има

да нађе и своје специјално место и туга нас учитеља за великим:

пријатељем својим.

Јест. Смели апостол демократије, најистинитији борац за њена.

начела, Јован Скерлић, био је искрени пријатељ учитељски. Он је,

као ретко који народни посланик, свом снагом своје сјајне речитости дизао свој смели глас за потиштено и од државе заборав-

љено учитељство. И данас нам звоне оне његове речи, иу клубу

учитељском и у Народној Скупштини, којима је откриво сву беду · у којој су и учитељство и народна школа и одлучно тражио по--

"правку стања у коме су.

Било је нечега и у говору и у писању Јована Скерлића што: привлачи и одушевљава људе. Тиме се да објаснити што је он за

кратко време свога рада освојио душе и срца људска. У загушљивој политичкој атмосфери скорз прошлости и садашњости, у којој у погледу унутрашње борбе — ничег није било што би човека

могло загрејати ни одушевити ни улити у њега праву веру, издваја ·

се Јован Скерлић. Издваја се поносан, уман и смео. Он говори другим гласом од његових савременика и удара у друге жице људ-

ске душе. ИМ глас његов подсећа на старе апостоле слободоумља: који од политичких уверења ствараху неку врсту религије за коју