Учитељ
УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 913
приликом буџета говорили, јер су сви лепо и мислили и говорили о основној настави. Један једини посланик из националне групе због недовољне обавештености тврдио: да учитељима није потребна велика спрема.
Сад даље: Пре неколико дана г. Министар је преко свога повереника изјавио управи удружења, да ће сад одмах изнети закон о платама и стечају (редовни учитељи почињу са 1200 дин. и да се учитељи могу премештати по молбама без давања оставака), а остале реформе основне наставе на јесен. |
Може ко шта хоће говорити о управи удружења, али изнете ствари јасно сведоче, да је управа удружења по могућству радила стално и свесрдно и радила и више и смишљеније од оних, који је без разлога руже и грде. Наравно да управа не тражи да јој ко за ово каже хвала, али жали, што се нађе по који учитељ, који много не мисли, па стога и пише — да управа удружења „заварава“ њих, а један, који има дете у дому пише на упутници, како је управа крива, ако учитељи закон не добију и да их треба „линчовати“. Управа је у раду могла и не успети, али само слабе памети могу мислити, да учитељи из управе не воле, да им се положај поправи, а сви други учитељи то воле.
Дакле заједничким радом и управе удружења и осталих пријатеља учитељских створен је обрт у мишљењу и погледима на наше захтеве код меродавних чинилаца. Они, којима су биле непазнате наше и школске неприлике, сад су се заинтересовали за праведну ствар учитеља и питање је наше на путу да се приведе крају. На место стављања нашег питања у позадину са другим државним питањима, оно је дошло у први ред; јер се стекло уверење код меродавних лица, да је наша ствар праведна и да се слаже са просветним и културним интересима нашега народа. Као резултат тога је јавља се одлука Владе којом је овлашћен г. министар просвете да наш пројекат спреми и изнесе пред Народно Представништво и хитност с којом је г. министар предузео да ово овлашћење у дело приведе.
Код оваког обрта ствари, одзива и излажења на сусрет захтевима нашим, управа удружења није нашла и не налази за по: требно сазивати ванредну учитељску скупштину.
Сматрали смо за дужност да сва ова обавештења упутимо члановима удружења и то тим пре, што се са извесних страна, из разлога који немају никаквог озбиљног оправдања, напада управа и сеје неповерење и антагонизан према њој и тиме експлоатише «се тешко стање свију учитеља.
При размишљању о сазиву ванредне скупштине управа удружења имала је, поред свега до сад поменутог, пред очима и неготивне резултате писарске и свештеничке скупштине, које су и поред све оправданости њихових захтева, своју ствар само погоршали и одмакли је много даље од решења.
Но ако, и поред свега овога налазите разлога и потребе за сазив ванредне учитељске скупштине и имате пуног уверења у