Учитељ

1018 УЧИТЕЉ

|

Председник отвара седницу и у своме говору напомиње, да је у петак (прошли) увече клуб скупштинске већине решио, да се пројекат зак. о народ. школама што пре изнесе пред скупштину. И он ће се изнети и решити, ако скупштина продужи рад.

После овога добио је реч као гост Гг. Илија Илић. Он напомиње да је још на прошлој седници изнео своје мишљење, али хоће да то своје мишљење прошири и да ствар изнесе онако, каква је у истини. Сви су редови тражили своје побољшање, сви су се изређали и сви су задовољени; истина то је ишло с натегом, али је могла да се добије наклоност владе и преко воље клуба и успевало се. А, код Вас је супротно. Он говори као пријатељ учитељски, био је и сам учитељ; учитељи су солидни и искрени радници и он хоће према њима да буде искрен. Шта је то што одваја владу од клуба, те клуб жели а влада не показује довољно предусретљивости жељама клуба» То је велики број учитеља, ве“ лика сума која за поправку треба и мишљење: да учитељ не може имати плату, коју има окр. начелник! Ето због тога се влада отима и не износи пројекат на решење. И не може се изнети, ако се не пристане да последње плате буду мање од 4000 д. Како би се потребна сума смањила за половину суме која би требала да се изда по учит. пројекту.

Дим. Лазаревић. Захвалан је предговорнику, што се, као неучитељ, интересује учитељ. питањем и што смо од њега чули искрену реч, какву до сада по нашем питању нисмо чули ни од г. министра ни од нашега председника. Загонетна му је немоћ клуба скупштинске већине према влади. Кад је питање о учитељима нађе се

- сто разлога, да се њихове жеље не испуне. Сви на учитеље источњачки гледају. Код суседних држава је друкчије па је писменост код њих боља. У интересу општем учит. питање мора се решити у смислу жеља учит. и народних потреба.

Као представник чланова Глав. Одбора и Надзор. Одбора који на деле мишљење већине чланова из Управе, даје ову изјаву:

„Кад смо примили заједницу за рад на дружинским пословима 1919. године, на првој седници Управе Удружења при конституисању изјавили смо, да немо остати, док се питање о реформи у основ. школи не приведе крају, и то је тада ушло у записник.

„Због познатих ратних догађаја, продужење на овом послу омогућено је тек крајем 1913. године, после октобарске учитељске скупштине. Имајући стално пред очима сву беду положаја једине народ. школе за широке масе, запостављеност и напуштање у погледу издржавања и материјалну оскудицу школ. радника нарочито млађих, ми смо узимали иницијативу за енергичнији рад; потпомагали корисне предлоге, подстицали, протествовали, узимали учешћа у представкама и обавештењима, меродавних кругова и утицајних политичких људи и у том настојавању, можда се и нежељено учинио какав оштрији прекор друговима из групе стари: јих радикала — све из жеље: да се што скорије уведе мир и учини правда народ. школи и да се уравнотеже радници у њој.

а ан а а АШ а