Учитељ

1026 УЧИТЕЉ

Да се именовани предлог може усвојити како је поднесен, пошто Одсек нема шта да на исти примети.

30. маја 1914. год. Чл, Одбора, у Београду. Жив ЖИВАНОВИЋ

Мил. ПАУНОВИЋ

(одв.) П. Ј. ПЕТРОВИЋ

Члан Савета г. Пера Ј. Петровић одвојо је ово мишљење:

Државном Савету.

Ја не могу да се сложим за предлогом већине Одсека, него: сам мишљења: да би на Пројект закона о наставницима народних школа, требало учинити ове примедбе.

1. Код члана 2. треба изоставити све сем прве реченице која гласи:

„Редовни учитељи и учитељице могу бити она лица, која су српски поданици, и која су свршила учитељску школу иу њој положила учитељски испит.“

Налазим да је после свршене учитељске школе и положеног учитељског испита, сасвим излишно тражити још и полагање практичног учитељског испита. Излишност таква захтева није само зато, што је тај испит већ положен у учитељској школи, него још више с тога, што рад учитељски подлежи сталном надзору и оцењивању сваке године, а овај надзор и оцене довољно бе показати, да ли учитељ радом заслужује свој положај или не.

Треба додати, да стални учитељи могу бити они, који су свршили факултет.

9. Требало би задржати досадању поделу наставника на сталне, и забавиље, јер је она боља и више одговара квалификацијама и служби наставника основних школа, него подела каква се предлаже Чл, 3, 4, 5, 6и 7 овог Пројекта. Он дели наставнике на редовне, ванредне, редовне приправнике, ванредне приправнике, заступнике и забавиље, а толико подвајање нема стварне потребе, него ће још стварати већу забуну.

Но ако би се задржала предложена промена, онда.

3. Треба водити рачуна о досадањим квалификацијама учитеља и ономе што су законом до сад узимали као довољну спрему за сталног учитеља.

Ми имамо приличан број учитеља, који су свртшили Богосло-. словију или средњу школу, па положили и учитељски испит кад се тај испит законом тражио или учитељима са В. Ж. Школом.