Учитељ

УЧИТЕЉИ —- ХЕРОЈИ 1083

Учитељи— Хероји

+ Војислав Спирић

учитељ, резервни поручцик ХЈУ. пука Тимочке дивизије П. позива „Стевана Синђелића.“

Још једна жртва људи просветнога реда! Још један неуморни просветни радник и жарки родољуб паде на олтар отаџбине за извођење националних циљева ! Њему би суђено, да поднесе патње и незгоде у рату с Турцима и да лично учествује у свима одсуднијим биткама, али и да на крају тога рата види постигњуте успехе српског оружја, а уједно и слободну своју браћу и дедовину муу Прилепу. Али му не би суђено, да преживи борбе с Бугарима, и да и тај успех види и осети сласти своје патриотске душе! Он је у нападу Бугара на Криволак био на десном крилу свога пука, где је имао да одбије много јачу непријатељску војску, и то, у борби на месту званом: Геџелишту, не хтеде пропустити непријатеља напред, већ јуначки паде с масом својих другова тога пука, као и командантом батаљона, командирима чета и осталим подофицирима тако, да после ове борбе не беше ни једнога живога, да каже шта би, где и како погибоше ови славни потомци Синђелића 2!! Тек, после четири месеца —- по свршеноме миру — би суђено ипак колеги — учитељу, да нађе лешеве ових хероја на некоме вису, међу којима је и покојни Воја, кога рођаци познадоше по поручничком шињелу и дописној карти његове жене, коју је пре борбе била послала. То су оних четири стотине „Незнани гробова.“ Слава им!

Отац покојног Воје пребегао је од турског зулума из Прилепа и настанио се у Алексинцу, где му се и Воја родио, 4. маја 1874. год. Ту је свршио основну школу и гимназију, а за овим и учитељску школу, у Нишу, где је и учитељски испит положио с врло добрим успехом. По положеном испиту постављен је за сталног учитеља у Ланишту, округу моравском. Сем овога, учитељевао је у Велишићу, окр. моравском, Угљареву, окр. крушевачком, Наталинцима, окр. крагујевачком и Рековцу. окр. моравском, где га је и мобилизација затекла.

Покојни Воја за све време учитељевања био је предан и вољан школски радник. Рад је његов оцењиван увек од меродавних одличним. ИМ као друг био је добари примеран, Радио је неуморно на свима културним установама своје отаџбине. Као војник такође вазда је био честит и исправан. Војене чинове је убрзо добијао, а у рат је пошао као резервни наредник. Тек у рату доби оба официрска чина за храброст и ревносну војничку службу. Као старешина одликовао се и храброшћу, и знањем правичношћу и свима врлинама, које могу красити једног доброг војеног старешину. Највећи му украс беше она љубав, признање и поштовање његових

УЧИТЕЉ 66