Учитељ

930 У цИиТЕљЉ

Ми имамо и школског лекара, који месечно врши преглед ученика-ца са здравственог гледишта, па том приликом констатује и чистоту тела и одела ученичког. Поред овога држи и предавања о чистоти и одржавању ове ученицима: предочава нужне напомене за чување здравља; упућује слабе ученике шта треба да чине за поправку свога здравља, а по коме наређује, шта има и родитељу да каже, али поврх свега толиког саветовања и упута, његови се савети слабо изводе. Неоспорно је тачно, да су родитељи дужни и да могу настојавати око извршења и примене лакарских савета или упута, јер је то делокруг куће, а не школе. У школи се само може контролисати да ли је оно, што је лекар наредио извршено или не. И сад кад би се родитељи тих ученика интересовали школом и васпитањем деце, онда би лако могли учинити споразум с наставником њихове деце или школ. лекаром па по добијеном упуту одмах и поступити. Ну како тога бар до сада није било, онда су све те напомене и упути у већини остали онде где су и изречени, ма да то не би требало да је тако. Више је пута било рђавих последица од те нехатности како по ученика, тако и по целу кућу. Деца много пута и не умеју казати родитељима оно, што им је лекар наредио, или заборави, а неко се и стиди, па се то да забораву. Да тога не би било, дужност је родитеља да упитају наставника што о томе прегледу и да ли је што нарочито његовом детету препоручено. Исто тако и да се са школским лекаром упознаду и учине припит о прегледу њихове деце, јер овај при прегледу све озбиљније напомене и запажања о здрављу код слабије деце бележи у свој потсетник. Ван сваке је сумње, да се лекарски савети морају примати и њиховим се наредбама покоравати. За похвалу је, што се општина постарала, те је ову установу завела, а тиме пружила могућности деци сиромашних родитеља, да се бесплатним прегледом могу многе рђаве здравствене неприлике уклонити и помоћ им на време указати.

Ш Домаћи задаци. То су задаци, који се дају ученицима ради вежбања и саморадње. Мноти ученици не израђују домаће задатке изговарајући се, да су морали слушати оца, матер, или кога другога па нису имали времена за то. Ово би требало проверити па тек онда праведан суд изрећи. И сад на кога треба васпитач да се обрати ла би дознао истинур Ни на кога другог, већ родитељима, али у крајњој немогућности да преко овога пређе ћутке. Добар васпитач не сме овај одговор оставити непроверен, нити пак у случају неистине оставити ученика некажњена онога, што се овде