Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 969

Б). КРАЋИ ПРИКАЗИ

Проф. М. М. Вукићевић и Д. И. Семиз Сербњ и Болгарљ вљ борбђ за слободу и културу. С. Петербургљ 1913.

Прошле године изишла је у Русији једна врло значајна књига нашег вредног историчара и неуморног просветног радника професора М. Вукићевића коју је написао на руском језику, и издао с Д. И. Семизом у Петрограду. |

У овој књизи је изнесена истораска паралела културнога живота Српског и Бугарског народа у прошлости; верно оцртана и документима поткрепљена. Она је од интереса како за научнике тако и за политичаре јер износи интересантне податке о развоју српске и бугарске културе и њиховом утицају на суседне и. остале словенске народе. Нарочито је вредно истаћи чињеницу: од колике је важности средњевековна Српска приморска култура била и какав је утицај њен био на западну Европу у којој је као што је познато за време ХУТ и ХУП века нпр. било у разна времена на самом Падуанском универзитету око 13 ректора универзитета Срба и 14 професора на катедрама богословским и катедрама црквеног права на универзитетима у Паризу, Бечу, Риму, Падову и др. местима. Познат је рад чувеног научника Србина Матије Франковића универзитет. професора у Виртембергу на Лутеровој реформацији:, па радови Николе Наљешковића, Марина Геталдића, Ђорђа Баљива, Стефана Градића, Гучетића, и др. сјајних звезда наших Далматинаца на пољу астрономије, математике, медецине, јестаственице, политичке економије, и др. грана научне књижевности. |

Културни утицај Срба научника био "је не само на западну већ и на источну Европу, међу Русима. Овај се утицај двама путевима јављао: с једне стране руски кижевници упознајући се са западно европском богословском науком и литературом дотицали су се и радова српских научника и преводили их а западни учени Срби, увиђајући поступно развитак Русије иу њој гледајући наду ослобођења Славена од туђинскога јарма, пружали су јој своју просвећену помоћ. За пример треба узети само Крижанића и његов утицај на Петра Великог и његове реформе. 5

Но утицај српске културе и њених радника на живот братског руског народа после Петра Великог све је виднији. Услуге које су руској војсци и њеној флоти учинили Сава Владисављевић Рагузински, ђенерал Милорадовић, Марко Мартиновић и Матија Змајевић, познате су целој Русији. Историје руске трговине бележи с решпектом имена Марка Гојковића, Спире Војиновића, браће _ Мартиновића, Сенића, браће Јанковића, Павковића, Вукасовића, и _ др. За руску народну просвету су учинили у ХУШ веку врло великих услуга заслужни педагози Тодор Јанковић Миревски, Глигорије Терлајић, Дудровић и др.

Свега тога није било код Бугара. Немајући ни сами никакве

1 Умро је у Франкфурту на Мајни 1575. год. УЧИТЕЉ 62.