Учитељ

14 Учитељ

„Ама зашто се рука не не надува каду њу дувам 2!“ једно ме је дете опет упитало, зашто се не направи __рупа у води кад метне руку.

Затим одјек: тај чудновати звук који у извесним улицама јасно понавља наше речи. Па шта то може да будео Да ли је то глас ваздуха, или какав дух, или каква невидљива личност Та ствар код одраслих не изазива толико чуђење и дивљење али је за децу та ствар и сувише чудновата. Пн

Жорж Санд у својој књизи „Историја мога живота“ износи све чудновате и фантастичне претпоставке како се један такав одјек у једној великој згради произвео.

Има и још једна друга група питања, која нам деца стављају и која показују да она многе реалне ствари и оне апсурдне мешају и да су им подједнаке.

Егерово дете рече једном своме деди: „Кад ја постанем велики а ти мали, онда ћу ја тебе да носим!“ Као што се види и оно, као и многа друга деца, мисли да се може постати велики и мали, стар и млад, случајно или по вољи али без реда или унапред одређеног правила. | ; » > _ једна моја рођака веровала је, да се може расти бескрајно и једном рече: „Кад мој тата имадне ПО кОг дина неће моћи. више да уђе у кућу“. А једна друга девојчица није разумевала, како се то растеи постаје _ велики: „Ко нама даје висинуг“ и мишљаше, да неко порасте онда, кад му се мало извуку ноге, руке и врат. Моја је сестра веровала, кад је била мала, да се сви људи рађају овакви какви су сад: рађају се мала деца, велика деца, велики људи, жене — и деца. Једна моја рођака веровала је у 5 години да су. мале стене деца великих стена, мала дрвета деца великих дрвета и да и они према својим малим имају она иста осећања и нежности, које и родитељи имају према својој деци. Многа пак деца верују, да се новорођенчад налазе сакривена у врту, у купусу, у цвећу, и једна ми је пријатељица причала, како је чак до девете године веровала у то и кад је била у селу, радознало је тражила позади сваког жбунића, цвећа