Учитељ

66 "Учитељ

ПРОСВЕТНА ХРОНИКА

Једпо Сидпо зћуајфапје. — Уа редасозка ЗКкоја. — бсаФапзке Зкоје. — 5ЗКој5К! падхог.

У митрополији карловачкој постоје срп. вероисповедне школе, на основу „Школске уредбе“ од 1872, које имају своју нарочиту школску автономију. „Школска уредба“ била је школски закон, донесен на основу привилегија, што их је Леополд !. дао Србима, који су 1690. под патријархом Арсенијем Ш. дошли били у Аустрију. Таје цркв.- школска аутономија била Србима у Угарској и Хрватској и Славонији као нека заштита против државнога утицаја и имала је задаћу, да Српство у тим крајевима очува колико може у нацијоналноме погледу. Но издржавање тих српских-вероисповедних школа било је скопчано са великим тешкоћама, јер су Срби те школе морали издржавати о своме трошку. Зато је и материјалан положај српских вероисповедних учитеља био врло бедан, и они су имали увек слабша берива него учитељи на државним и општинским школама. Те Србе-учитеље на српским вероисповедним школама можемо сматрати као мученике, који су радо приносили те жртве у интересу очувања народне свести. :

Кад је дошло до ослобођења и уједињења нашега народа и учитељи српских вероисповедних школа затражили су, да се и они признају за државне чиновнике, нарочито како је изменом школскога закона од 23. јула 1919. одређено, да народни учитељи примају плату из државне касе. И државне власти изашле су томе оправданоме захтеву на сусрет. Тако _ је прво Просветни Одсек за Банат, Бачку и Барању наредбом својом од 26. јан. 1920. бр. 13.000 ех 1919., све учитеље у Вој"водини, па међу њима и српске вероисповедне, превео са !. децембром 1919. на нове плате. А повереништво за просвету и вере у Загребу својом наредбом од 22. маја 1920. бр. 18.515, а на основу одлуке Министарства Просвете од 23: априла 1920. ОНБр. 12.215 прогласило је све српске вероисповедне школе у Хрватској и Славонији за јавне, учитеље превело на нове плате и одредило, да се имају, у смислу закона, плаћати из државне касе. Тиме је данас и наше много напаћено срп.