Учитељ

Просветна хроника 67

вероисповедно учитељство дочекало у погледу плате боље дане и изједначено са осталом својом учитељском браћом у држави.

Но врховне автономне власти у Сремским Карловцима као да неће да схвате дух тога подржављења школа. Тако из извештаја о раду Врховнога Управнога Одбора од 15. и 16. Јуна 1920. видимо, да у погледу подржављења српских-вероисповедних школа у Војводини држе, да „није примењен ка-_ рактер вероисповедних школа, нити је окрњено право нар. цркв. автономних школских власти, већ је циљ ове наредбе једино тај, да се бедноме стању наставника што хишније пришече у помоћ и да им се опстанак од стране државе осигура“. А на подржављење српских-вероисповедних школа са стране државне власти у Загребу „заузео је становиште, да се карактер срп.-вер. школа и сва нар.-цркв. автономним уредбама ујемчена права морају неокрњено очувати, те да се наредбом повереништва за просвету и вере не могу нар.-цркв. аавтономне уредбе овако једноставно мењати“.

Шта значе горње речи Ко пажљиво прочита видеће, да Врховни Управни Одбор овде исказује своје чудно схватање о српским-вероисповедним школама. Он врло радо препушта држави дужност око материјалнога старања и "издржавања школа а хоће да очува себи неокрњена права над учитељима путем авт. школских власти. Или краће речено: држава нека плаћа учитеље, а он ће над њима „неокрњено“ вршити нар.цркв. автономијом ујемчена права. Посао врло лак и комотан само не одговара духу данашње државне школе, нарочито сада ве, када је решењем Министарскога Савета од 18. авг. 1920.. у Војводини укинут мађарски школски закон, а проширен на то подручје школски закон Краљевине Србије. На тај начин школска автономија у Војводини постала је излишна, јер ће се правни положаји учитеља у тим крајевима уређивати онако, како то прописује школски закон Краљевине Србије. Разуме се, да тада престају и автономне школске власти, јер ће др"жава, која плаћа учитеље, узети у своје руке и управу и над„зор над тим школама. Та је, додуше, автономија школска била потребна према мађарским државним и школским властима. „Данас је она непотребна и излишна, јер се тек нећемо ваљда

# Види „Српски Митрополијски Гласник“ бр. 13. и 14. од 1920. «стр. 181. и 182.