Учитељ

6 Учитељ

ПН ИЛИ ИК Баш 1 АД не

какве партиске смутње ни ученика ни наставника. Политика, по својој дефиницији, значи борбу, пристрасност и неслогу; нама је у школи потребан ред, слога и рад. Политика је ствар субјективног веровања; школа мора да буде заштитница објективне истине. Политичар, у својој делатности, апелује на срце, дражи прохтеве и голица често и најниже инстикте масе; наставник се пашти или бар треба да се пашти да шири истинску науку и социјалну правду. То су очевидно две функције које искључују једна. другу, и према томе ми смо приморани да бирамо између ове две могућности: или да имамо неутралну школу или да немамо никакву школу.

· Погрешно би било из овога закључити да је по– литика уопште рђава ствар. Бацати анатему на пар-. тије било би детињасто и наивно. То могу да чине прости народски људи који немају појма о еволуцији друштва. један честит домаћин из народа ономад ми је забринуто говорио: „Ово као да је пред главу ' Партије ће напослетку да нас упропасте. У нашем селу од сто пореских глава истакнуте су четири листе за општинске изборе. Проклете партије! Како би народ мирно живео кад њих не би било или кад би била "само једна општа српска партија. Ово овако је зло!“

Не, ово овако није зло. Странке су природан производ друштва као што су обичаји производ живота.

"Теоријски говорећи, оне су услов за напредак заједнице, полуга за подизање широких народних сло– јева на виши културни ступањ, оруђе за стварање онога бољег и савршенијег друштва за којим СВИ чезнемо. Историја не познаје примере да је друштво пропало због тога што је у њему било више партија. Сваки има права да исповеда политичка начела која се њему допадају. Где су партије, ту је и утакмица у раду. — Но... друго је питање о методу политичке акције, или о изопачавању и. дегенерисању партије.. Када, на пример, један сеоски учитељ у кућу, где су се окупили његови партијски противници, лакоумно. баци бомбу која сеје смрт; или када сељак. наоружан