Учитељ

Општа педагогика | 17

Најранији дечји рад то је игра. Ако се детету у игри допусти _ да иде за својим унутрашњим нагоном, оно ће правити пуно играчака од дрвета, блата, песка, каменчића, рушећи их, мењајући их и дајући им све нове и нове облике. Оно ће стварати. Ето какав је рад здрав и подесан за дете. Али често пута кућа уместо да помаже она спречава дете у томе и тиме га омета у његовом развитку. :

А школа Шта она радиг Она их принуђава да свакога дана седе мирно по 4—6 часова и да уче т. ј. да се баве другим стварима и мислима а не онима које их највише занимају. Деца радо „уче“, то је сасвим природно и потребно, јер она не могу сама непосредно тећи' сва искуства до којих су наука и раније генерације дошле. Али она примају и одвише тих туђих мисли и идеја, и то тако много, да их не могуу својој глави да прераде и среде — или да се вулгарније изразим: мозак њихов не може све то да „свари“. Ту нема ни саморадње, те деца уче без воље и слабо. Труд и напрезање није више ни здраво ни корисно јер настаје пренапрезање.

До душе, увидела се најзад свеколика штетност од оваквог школског режима и тежње да се у школи само буба и даје „знање“.и покушало се, да се његова једностраност бар донекле ублажи. У тој сврси уведене су у последње време по школама неке новине као н. п. ручни рад, дечје игреи т. д. Но и ту се често превиђа и заборавља оно што је најважније. На пр. у ручном раду тражи се једино подражавање моделу, уместо да ту буде главна ствар, проналажење, стварање нечега новог и саморадња. Исто је тако и са игром. Често се пута и ту тражи неко „знање“, мајсторија, или се сматра за беспослицу („играчка). Али у педагошком смислу исто је тако велика разлика између праве дечје игре и „играчке“ као што је између. стваралачке саморадње -и . еханичкога занимања.

(Наставиће се.)

Учитељ – 2