Учитељ
и (ОПИТНО знање с којим радла школа пушта. у живот вашу децу
.
по
38 Учитељ
На се разуме под специфичном ! тежином и како се она одре-
| Ђујет“ Не, него у њој ученику дате комадић олова, камена или
дрвета и позивате га да одреди специфичну тежину.
| Радној школи је сасвим свеједно, може ли ученик или не“ може избројати на изуст све 24 класе Линеове система, јер то школа добро зна, да ће сад: штампарска вештина помоћи сва—
_ коме, ко има слабо памћење. Она је потпуно задовољена тек тада, ако ученик знаде збиља определити биљку која му је дата.
"Трећа сметња за преображај школе су — већи расходи. „Школске зграде ће требати снабдевати радионицама. лабара„ торијама, кујнама и баштама. Самим учитељима треба дата сасвим другу и дужу спрему, него сада, кад је учитељска школа. слично свим другим "школама, у. главном — установа, валрој _ њена књижним знањем. -
Е Напослетку, радна. школа Пн да се мири са производњом. „у маси, бар не на часовима ручних радова. У њеној радионици „могу радити и примати наставу заједно само 16—20 „лица, У „кујни — од 20 до 24, у лабараторији од 24 до 30, а у вовиМ. - цртаћим "собама не више од 36.
„У осталом, све, што је добро, одувек је свила скупље, него"осредње. Као што ћемо, 'кад се опремамо на далеки пут пешке, „
· драге воље макар и мало више платити за добре чизме исто. „тако немамо разлога жалити, шта ћемо за збиља чеснато-
— издати суме нешто веће од оних којима "плаћамо знање“ „књижно, које се и сувише лако губи, јер је усвојено само | памћењем. па И с тога, што уредније водимо пропаганду с преимућ" ствима радне школе, како речју, тако и „примером, чим више“ _ убеђујемо људе да се сва наука данашње уџбене школе може“
"врло добро органски везати за радне процесе п да ми не на--·
· меравамо одбацивати стару. вештину читати, писати и рачу-
__нати, што је све толико важно зарад даљег стицања знања, тим ће се пре изгладити препреке, тим пре ће се десити ве-_ „лики преврат у свем нашем школском делу, — преврат, пе. мишљењу Џона Дјуи, сличан ономе што га је извео Коперник "кад је пренео астрономски центар са земље на сунце. „Тада ће дете постати сунце, око кога ће се вртети— обртати школске: установе; оно ће постати центар, око кога ће бити оргавивовано васпитавање“.
~