Учитељ

62 Учитељ.

из УЧИТЕЉСНОГ ЖИВОТА

Мих. М. НЕ

| У МОЧИОЦИМА

(из „Мојих Успомена“: живот у једном планинском селу)

1 Акт из Министарства Просвете о моме премештају, саоптштен, преко полициске власти, гласио је „по. потреби службе“. Тада се није питало ни зашто ни крошто, нити се смел – протествовати, нити знало за протекцију, већ само „разумем“ па крећи куда те одреде.

Тако и ја кренем у "октобру у Мочиоце. -

Село Мочиоци сматрало се у учитељству, онда, кар једно "Од најгорих места у Србији — „учитељски-Сибир“, у које су обично _ премештали учитеље за казну. Никад сиротни Мочиочани нису имали добра учитеља! Све су тамо долазили или какви не_доучени, ђаци или учитељи нерадници које су због слабих "оцена премештали ту за казну, или пијанице, с којима прг-. светне власти нису знале шта да раде. Но пре свега да опишем мало то место. -

Мочиоци су забачено, сиротно, планинско место у југозападној Србији, у Ужичком Округу. Село је у једном. веома „врлетном крају, на: падинама Мучња и Кукутнице; удаљено од. Ивањице 8 а од Ариља 9 часова. Неприступно због оскудице путова, раштркано по брдима, чалијама, дубодолинама, гуду"рама, брежуљцима, косама, па и самим стенама. Врло ретко је наћи у селу по 5—6 кућа заједно, у тако званим „џематима“, обично по једна или две. Али су све куће задружне. · Ретко је ко инокосник. Клима је оштра, потпуно планинска. Може се рећи да су овде само два годишња доба: летои зима _ Пролеће и јесен су врло кратког века: Чим наступи октобар. „већ наступи зима, почну најпре дувати ужасни ветрови, настану. кише, па снег који кад напада сврх човека не диже се чак до _ априла. Народ се занима искључиво сточарством. Негују се нај више овце и козе. Торови за стоку су удаљени по кадшто и врло далеко од кућа, већином по Мучњу и Равној Гори. Ограђени су добро због силних вукова, којих има мноштво свуда, и који им. много стоку сатиру. Има по шумама и медведа, по кад кад, а