Учитељ

Општа педагогика_ 105

кој уећ: „Монм 1 рпшке ројауЦији зе једпоугетепо. Џене|ј шта

зато да ргосепјије 1 ирисије акеђи; — ако уегијеће и детокганји

— исте се дејећи рокахан зато ргамас, и Кот Феба да деја,

ра се зе опда розћирпо зазунпи роупа 1 озгалн исешка затот 5е!.“ с : ба 5уедвког Ј. Ми еме.

ПРАНТИЧНА ПЕДАГОГИНА

јован М. Поповић.

ДЕЦА У ИГРИ

Никада неће бити сувише рано упућивати децу у ову вештину. Ово наравно треба подесити тако, да деца и не посумњају, да је то неко учење и само под тим условима игра ће "задржати свој прави значај. :

Веома би неупутно било претворити ове поуке у неку врсту наставе, чији би резултат био, да се игране одузме сва њихова лраж. -

Затим требало би, у том погледу, РВИ они док дете буде дорасло да разуме, а у том времену оно ће имати већ извесне стечене навике, које ће сигурно бити потребно уклањати.

Најбоље је, дакле, управити прве игре у смислу овога принципа и потрудити се, да не наступи код деце пресићеност, пре него што се исцрпи радост, коју дете може из игара извући.

Оно, што највише изазива код детета досаду и немарност у игри — то је природна несталност његова карактера.

У томе смислу, дакле, треба васпитачи да управе своје“ напоре, да дете због природне несталности свога карактера не. дође у положај, да се засити игром пре него схвати њену праву лепоту.

Да би се боље појмила истина овога тенка ДОВОЉНО је погледати сиромашну децу у игри, Посматрајући њихову ревност у игрању с једном једином играчком, уверићемо се врло лако колико је потребно, да се играчке не умножавају или бар да се износи свака посебице, ако их никаква идеја не везује међусобно.

На пример: Неће се дати детету у исто време војници од олова и коњ од дрвета, јер ове две играчке представљају свака за себе различите особине, дакде, то су две различите игре.