Учитељ

114 о

Једна мачка, пред коју је стављено огледало, мислила је да тамо има нека друга мачка па је почела да режи и да обилази око огледала.

Тако је и са одјеком. Спенсер и Санд тако су добро уве-

рени и убеђени о импресији, коју овај феномен може да произведе у дечјем мозгу, да морамо навести један Спенсеров. одељак:

„Понеко запиткује самога себе, каже. Спенсер, шта би му дошло у свест кад би био тако прост као дете па чуо два слична звука како одјекују. Да ли би мислио да тај узвик долази од друге личностиг Свакако код нас би се родила идеја · да се та личност нама руга и да се негде крије. Гражили би је по шуми, по камењару и кад не би нашли ништа, приближили би се месту одакле тај глас долази, одакле нам нико више не одговара...., напослетку би били уверени, да у том месту постоји некакав дух, некакав човек који је прешао у невидљиво стање или који може постати невидљив онда-кад се тражи.“ :

Тако исто наводи и г-ђа Санд у својој књизи: „Ноле де та ме“ како је она први пут у петој години свога живота стекла чудновату импресију о одјеку: „Једнога дана била сам сама на тераси и зовнула сам једну другарицу, која је туда пролазила. Другарица ме није чула али ја сам чула сличан

глас, који је понављао њено име. ја сам веровала да неко хоће

са мном да се шегачи па сам обилазила око куће, загледала сам на све стране али нисам видела никога и вратила сам се на терасу те сам поновила експерименат но увек ми је одговарао исти глас. Најчудноватије ми је било што сам чула моје име поновљено од мог истог гласа па ми дође у свест једна чудна мисао да сам двострука, да позади мене постоји друга ја, коју не видим али која мене види и увек ми одговара. Најзад сам била убеђена да су све ствари и лица двогуба, да имају свој рефлекс и желела сам да види и мој.“ Дечји антропоморфизам. — Али један факат, који се – може опазити код све деце и који је тесно везан са овим, јесте антропоморфизам. Дете и дивљак не верују само да сенка, одјек, слика огледала, представљају нешто живо већ верују инстиктивно да су све ствари живе и да се владају као истинска лица. __ Вегпага а! Запи-Рјегте, познати писац, кад је био малим

+ Брепсег: „Рапатрез де зостојорле“ стр. 172.