Учитељ

Методика 191

МЕТОДИНА Вуј. Петковић. ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА У _ВЕЛИГИЈСКОЈ НАСТАВИ:

Предавање сваке нове методске јединице треба да почне истицањем циља, који учитељ или по његову упуству и сами ученици одреде.

Истицање циља врши се из ових разлога: ученик мора знати шга ће се радити на часу и нашта треба да управља своју пажњу; циљем се скреће ученикова пажња на оно што ће доћи, да би што више прибрао мисли и све своје силе. Све непотребне представе, које су владале у дечјој свести до циља, потисну се циљем, те се створи могућност за примање нових представа, које ученици треба да задобију. У исто време циљ помаже, те се у свести учевичкој обнове старе сличне представе, које помажу да се задобију нове. На "послетку циљ покреће вољу на рад, те се долази до успеха.

Не само свака методска јединица, него и у току саме је_ динице потребно је истицање циљева (подциља), који су увек подређени главном циљу. Кад се постигну ови подциљеви, онда је постигнут и главни циљ за целу методску јединицу.

О сваком циљу наставник мора да размисли и онда да га искаже; иначе је шаблонисање, које се не одобрава.

Извесни методичари, који се у погледу психолошке основе наставног поступка придружују Вунтшу, доводе у питање тачност олредбе смера о истицању ЛИЛ Док једни сасвим одбијају „досадни хербартовски циљ“ на наставу, дотле се други чврсто држе захтева, да сваки наставни час мора почети циљем; ипак постављају они, као што одговара њиховој психолошкој тачки гледишта, одредбе о смеру циља друкчије од нас. Тако Макс Паул пише: „Задатак је првог циља да изазове пажњу у деце, Да би то било, морају уз представе бити и осећања. Наставник се мора пре свега побринути за истинско расположење;: Представе приче која се предаје, боље се схвате у колико је повољније стање дечје свести према новоме градиву.“ Ко упореди навод Макса Паула са нашим, наћи ће да ми нисмо баш тако удаљени. Мора се само чудити, да Паул поред свега

: Из Методике религијске наставе у осн. школи.