Учитељ

Школска организација 201

самосталном науком. На философском или правном факултету појављује се као самосталан предмет. Али и то јој беше мало. "Она хоће више ваздуха, више слободе, филозофски или правни је факултет спутава у њеном развијању. Она тражи за себе посебан факултет, посебну вишу школу, где ће се самостално развијати и утврђивати. И шта видимо: док једни још увек. вичу: социологија није наука, дотле она руши барикаде и са своје самосталне домене, са свога факултета или више школе, · поносно довикује: „заман вичеш, социологија је ипак наука“. УУ Лозани на правном факултету постоји „Есоје дег Зегтепсег Зостлев“, у Женеви постоји на универзитету поред осталих факултета и Касшће' без встеп5 зостиез, у Паризу велика школа "за социјалне науке, у Америци, у УУогсезјег-у (Маззасћпзен5) на Сјатк универзитету постоји такође факулшет за социјалне "дисциплине.

Исти је случај и са педагогијом. У староме веку ни спомена нема о педагогији као науци. Платон третира. педагошка питања у своме политичком делу, које носи име: Помхеа. "Аристотел се бави педагошким питањима у својој етици „Нахх ЈУжоџауна“ и у књиви о држави, којој је наслов: „Портоа“. Квинтилијан се бави дидактичким питањима у своме непедагошком делу, у инштитуцијама о беседништву. У средњем веку свака је наука апака «ћеојодјае. Сва се педагогија састоји у учењу латинског језика по Попатћив-овој прагматици и у спремању деце за небеско царство. Када су се остале науке мало по мало еманциповале теолошкога ропства, педагогију сматраше час као саставни део философије, час као један огранак етике, час као политичку науку. Тек појавом Хербарта добије она систематски облик. Са напретком психологије, етике, социологије, медицине и осталих наука напредовала је и она: Скинула је данас и она своје дечје одело, узела је на себе и она вирилну тогу и изишла на форум, да у друштву са својим старијим и млађим сестрама буде од користи човечанству.

Заман виче Кидој Гећтаппа (Еглећипе ипа Еглећег 304 стр.) и његови једномишљеници, да педагогија није наука, она им се на то поносно смеје и на уста Оозмп Орћџез-а, проф. у Хагу (Гле Радавошк ајз ВИдипазулззепзсћаћ, Радарогтзсће Вапзтећле, Нећ 11. Ревзтад), Мајогр-а (АПсетепе Радасовк 11 Кекза леп, Мафиге 1905. 1. зћ,), МШтапп-а (Ррадакнк ај ВЕ-