Учитељ

5

дипозјећге, 1. 28.), 1. Зеет-а (Рле МегмаНипавјећге, У. Тћен,.

Типеге Мегманипа, Паз ВИдипазууезеп) и других довикује им, да није само наука о васпитању и настављању негои о читавој: " човечјој култури. И заиста, једва да има универзитета, где се предају "педагогија и њене помоћне науке. Х1ипсћ, Бејр:а, Јепа, Матиго, Мипсћеп, Већ, Мел Уогк, Стеаво, М'огсезгег (Ма55), Сатрпдве (Мазз., Нагмага Џићегзну) Мел Намеп (јаје Џпуегз.у) итд. постали су педагошки центри. |

Али, као што је социологија тежила да се ослободи философског или правног факултета, томе слично тежи и педа-гогија. И она се не-осећа слободно у домени философског факултета. Она тражи за себе посебан факултет или посебну вишу школу. У Лозани на правном факултету, на школи: Есоје дез

Зејепсе5 Зостаје5, постоји педагошка секција, Зесноп Рвавргортдие; ·

у Женеви је основана, 1912. г. заузимањем От. Е. С1арагеде-а, проф. Универзитета, виша педагошка школа под именом [15 ]. Ј. Кошззеац или Есоје де Зсјепсез де. РЕдисаноћ. У исто време

отворена је заузимањем гђице Рг. Ј. Јојеуко слична школа у

Брину под именом: Расине штегпанопаје де редојовле де ВихеПез.

М. М. бтећеп, секретар инштитуције Вијз-Тетреј5-а и директор

школа у ВгихеПез-у, јавља ми, да Басиће птегпанопаје... не

постоји више, него да у место њега ради: ин Вил5-Тетрег5--

Есоје Зиретеиге де Редагогте. Најидеалнија и најсавршенија је виша педагошка школа у Мет јогк-у. Она је на универзитету (Мем Јогк Џтуег5ну, Ма проп Заџаге М. Ј.) засебан педагошки факултет, потпуно одељена од философског факултета, а носи име: Зећоо! ог Редавогу. У овој је школи професор наш Рт, Паја Радосављевић, чувени светски научењак на пољу пе"дагогије и психологије.

Ове смо последње више педагошке школе назвали правима зато, јер је њима задатак, да негују и "развијају педагогију и њене спомоћне науке и да образују људе (асистенте, учитеље, професоре, шк. инспекторе), који ће радити искључиво на унапређењу ових наука или који ће се старати, да се у пракси остваре резултати, до којих су те науке дошле.

У другом делу ове моје расправе изнећу слику унутрашњег уређења више педагошке школе у Женеви, Брислу и Њујорку. Уверен сам да ће њихово уређење занимати читалачку публику

овог часописа, нарочито сада, када је у оснутку у Београду

Виша Педагошка школа.

'

бо

ЕМ ИВЕ