Учитељ

- _ шире слојеве народне и своја. излагања илуструје биолошким.

230 Учитељ

послова. Али долазећи у додир са руским образованим избег-' лицама, може се код њих наћи нека књига. Поред тога могу набавити руске књиге у Србији: у „Свесловенској књижари“ Поенкарова ул. и у књижари „Руска мисао“ — Краља Милана бр. 12 — у Београду; у „Руском магазину“ Јованова ул. у Крагујевцу. У Немачкој на адресу Ј. Гадузећи ком, Оизсћиег з. 106 — Берлин; у Француској на адресу: бгаше Виззе |. Водзјејп, Кие Дијаз 17. Рап5; у Швајцарској постоји: Обше- – ство народнаго издателђства „имени А. Гарцена — у Лозани; | | у Тусној издаје руске књиге Л. Бабок и Син, Галата ул. Камондо, Мо 8 у Цариграду. У Чешкој на адресу: Киићкурескл Ј. Оно у Ргазе, Капохо пате5н Мо 34 Сесћу — Воћтеп. Шта би за зналце руског језика значило, да наше удружење, ступи у везу, са неком од ових књижара, које имају најновија издања, чак и од ове године! ж

Имајући при руци и немачки оригинал (Ш изд.) и руски _ превод, закључио сам да превод ништа не одступа од оргинала..

Амент покушава, да у својој књизи Душа детета, изложи, . младу науку, дечју психологију, у најприступачнијој форми, за

сликама. И ако популарисање ове науке није могуће, а да се не огреши писац у потпуну научну коректност, ипак се ВИДИ _ да Амент врло добро влада свим материјалом по овој науци и његова популаризација дечје психологије, не дискредитујесаму науку ни. мало.

Полазећи од расправљања појма о душим дајући њењ кратак историски развитак, своди сва мишљења на три теорије: на шреегзистенционизам (предходног бића), креатианигам (душа -је дело творца) и традиционизам или генерационизам __ (тело и душа се добијају од родитељајљи закључује, да савре- за мени генерационизам тврди то исто, што и наука биологија.

Па да би, што тачније представио постанак и развитак дечје душе, излаже ембриолошке податке, у збијеном слогу и истиче тезу, да је ембрион „несумњиво способан, да испољава просте форме делатности, као на пр. кретања и опажања“ (11) и стаје на супротно гледиште од немачког физиолога Прајера,. које је овај изнео у делу Рћузјојорје дез Етбгуо, пошто Пра-

4 ер.припада школи механичког схватања света и не признаје“