Учитељ

280 _ Учитељ

лијанског народа: национализам а да су народни учитељи апо" столи народни, који имају да раде све за добро и напредак мајке Италије. Утицајем његовим почеле су се отварати чисте италијанске школе са патриотским програмом и циљем и маса интелектуалаце почела се интересовати васпитањем народа и писати књиге за народ. Све што је тада честито и поштено мислило, било је уз Мацинија и његове идеје и историја педагогике пуна је достојних људи из тога доба.

Највећа практична активност осећала се у то доба у Ломбардији и Венецији, где је потреба за патриотским васпитањем била је неопходна и где је и педагогика имала својих мученика и хероја. Ђовани Аривабене и Федерико Конфалонијери, нежни синови Отаџбине, отворили су дечје школе у Мантови и Милану и у њима радили брижно и очински али су убрзо били оптужени да стоје у вези са Пијемонтезима, те су платили својим животима негде у аустријским тамницама. Но то није заплашило читаву групу још дрскијих синова, међу којима мо_рамо убројити имена Ромањози, Апорти, Саки, Паравичини, Керубини и др. који су почели отварати школе и дечја забавишта, удружења за вештипе и индустрију, писати књиге и бринути се о васпитним методама ПОН ИЕА народ у тишини на скоре дане ослобођења

У то доба сејала се на све стране мржња против апсолутистичке владавине Хабсбурговаца и кроз сва села струјала је парола: мржња против непријатеља. Запаљиви италијански елементи са стетнутим песницама, дизали су народ из клерикалског мрака и бодрили га на отпор и наду. На све стране учитељи су били дизати на висину Христа и мученика, који ће народ повести путем ослобођења и један од најјачих људи из "тога доба био је несумњиво Ђандоменико Ромањози (1161—1835) „Који и најмртвије буђаше из вечитога сна. То је био човек особите културе и огромне енергије. Писао је о васпитању тако заносно да је имао силног моралног утицаја на омладину тога доба јер је носио отворену душу и племенито срце. Свој народ волео је неизмерно, писао о њему и за њега све дао..

Феранти Апорти (1791—1858) чувени оснивач дечјих забавишта био је такође представник својега доба. Пошто је завршио теолошке студије у земљи, буде послат од стране кремонског епископа у Беч да усаврши своју еклезиастичку кул-