Учитељ

Др. Паја Р. Радосављевић, Њујорк.

Експориментална Педагогија н Експеримонтална Дидактика

Данас скоро сви знају за ова два велика научна и практична покрета у нашој. лепој и идеалној професији. Покојни професор Мојман је отац експерименталне педагогије, а Лај је опет мајка експерименталне дидактике. И ако су ова два покрета такорекућ два педагошка близанца ипак се они разликују поред свих својих многобројних сличности. Задаћа овога чланка јесте да се укратко истакну разлике између ова два научна педагошка поља.

Према Мојману, Лајева експериментална дидактика представља само једну фазу шире експерименталне педагогије која се бави научном, знанственом организацијом наше просветношколске теорије и праксе (види Мојманова Предавања, прво издање, друга свеска, стр. 144). Васпитање значи више него ли дидактика; оно обухвата не само интелектуално развиће помоћу нарочитих наставних предмета, већ и физичко, морално, социјално, животно образовање које почиње са физичке средње школе, од њезиних социјалних односа и у главноме зависи од опште сврхе, личног додира и индивидуалне симпатије. Васпитање је више него ли просто школско образовање; оно обухваћа рад на дому, породичне везе, општа искуства, улично дружење, верске везе, приватну лектиру и T. M. Овом ширем смислу васпитања професор Мојман посвећује пажњу у својим Предавањима („Уопезипреп zur Einfuhrung in die experementelle Padagogik und ihre psyhologischen Grundlage“, npBo MH3дање изашло у две а друго у три дебеле свеске). Па да укратко истакнемо Мојманове погледе у овоме погледу.

Дидактика је научна основица наставе у ужем смислу; експериментална дидактика је према томе онај део експерименталне педагогије који настоји да се определе методе обучавања помоћу експеримента ( Уолезипреп, св. [. стр. 144—145). У настављању можемо разликовати ове стране:

1. Наставну активносг учитеља и систем методолошких прописа у својој основици. Ово би могли назвати наставном методом (начином обучавања).