Учитељ

102 Учитељ

3. Религијску наставу предаје деци сваке конфесије учитељ исте конфесије; иначе је у свима осталим предметима настава заједничка („паритетичка школа“).

У даља извођења ми се нећемо упуштати, јер нас поглавито интересује гледиште да се морална, од религије одвојена настава сматра као могућна, а исто такои покушај једне опште религијске наставе без конфесије. И док овај покушај остаје скоро неопажен, јер има да се бори с великим теоријским и практичним тешкоћама, дотле прво гледиште наилази на живо одобравање не само код широких народних слојева него и код образованих и учевних кругова. Корен таквом гледишту лежи обично у индивидуалистичком схватању света: човек има слободну вољу, на основу паметног размишљања оснива он државу и ствара право и морал. Масупрот цркви, која суштину морала тражи у једном трансценденталном, непромевљивом бићу, држећи да су само на тој основи могућни општи и за сваког обавезни морални налози, истиче поменути правац у схватању света јединку (индивидуум) као извор морала и као узроки циљ моралног поступања. Ми видимо тако на једној страни учење да морали религија безусловно једно другом припадају, при чему се религија не одваја од конфесије, а на другој страни тврђење да је човечја воља, коју разум руководи, довољна да објасни морал и религију и њихову међусобну независност. У доба просвећивања сматране су религије као продукат појединих људи. Да није било Мојсеја, Исуса и Мухамеда — мислило се тада — била би историја света поштеђена од неких својих знаменитих али нежељених делова. Такви погледи, с којима се и данас често срећемо, показују само потпуно непознавање историје.

На гзначени начин одводи нас питање о моралној настави неизоставно принципијелном посматрању о суштини морала и душевног живота уопште. Према томе било би потребно да се испита, морална страна у целокупном развитку душевног живота, да би се разумели разни облици морала, који у својој највишој форми представљају моралне идеале. Упорело с тим појавило би се и питање како се ти идеали постижу. Такво истраживање, које ми овде само додирујемо, показало би нам да су морални идеали променљиви. Само је несталност животних стања непроменљива. У овој несталности, промен-