Учитељ

Морална настава у народној школи 101

Др. Вој. Р. Младеновић, учитељ.

Морална настава у народној школи,

l.

Реч „морална настава“ указује неизбежно на једну стару борбу у области душевног живота, која је у последње време поново и живахно отворена. Спор се притом води на првом месту око питања о избацивању „религијске наставе из народне школе, на чије би место имала да дође, независно од религије, морална настава. На то питање надовезује се потом неопходно проблем о суштини морала и његовом односу према религији, На тај начин прелази педагошка страна питања у философску, чиме се објашњава и велика разноликост погледа, коју нам пружа богата литература о овој теми: њу треба тражити с једне стране у различитом схватању света а с друге у лакоћи, којом се питање с разних других гледишта расправља (симултана школа, партијско-политички погледи). Нејасности, које при томе владају, не почигају тек у последњој линији на скоро редовном бркању појмова религија и конфесија.

Ми не мислимо да цртамо многобројне предлоге за реформу, који се односе на религијску одн. моралну наставу. Г. Нош, расправљајући исти проблем с гледишта симултане школе, своди све покушаје за решење на три групе:

1. Проблем се обилази на тај начин што се религијска настава избацује из школе („школа без религије“). То се може двојако извести:

а) религијска се настава не замењује другим предметом (као у Холандији и Сјед. Државама Сев. Америке);

ђ) на место изостављене религијске наставе уводи се морална настава (као у Француској).

2. Религијска се настава задржава на тај начин што се ученицима свих конфесија предаје једна општа религијска настава, која се бави само оним што је заједничко свима конфесијама, док оно што раздваја оставља кући и цркви („школа без конфесије“).

+ Ово је тема, коју је писац приликом полагања докторског испита на универзитету у Цириху добио за домаћи састав из Етике (у року од три дана). Измене што их овде чинимо, незнатне су и више формалне природе. |

Учитељ 2