Учитељ

104 Учит љ

слилаца“ и њима сродног „Society for ethical cultur,“ Koja је поште га је професор Феликс Адлер основао 1876 у Њујорку, створило (1906) „Интернационални савез етичких друштава“ са седиштем у Лондону. Даље се треба сетити реформних покушаја, који су после последњег силног потреса у животу 40вечанства у погледу моралне наставе делом изведени а делом се још изводе. |

Основна је мисао свих тих тежњи, које ми овде нећемо: опширно да цртамо, да су морал без религије и морална настава без религијске могућни. Та се мисао заступа шта више и са теолошке стране. Тако нпр: Е. В. Саллвцрк мисли да религиозност и моралност имају различите ауторитете: религија потиче из натприроднога, морал је природног порекла и развија се; религија се обраћа поглавито усамљеним, мо ралност циља пре свега на заједнички живог. По Салвирку се размимоилазе религија и морал од самог почетка, додирујући се ретко у току развитка, На основу таквих погледа потпомаже он захтев засебне моралне наставе. Ово исто чини и ф. В;. Ферсшер и други. |, |

Игзостављајући опширно излагање поменутих гледишта, ми се ограничавамо на то да дамо једну слику о моралној вастави према угледу, који нам пружа њен прави научни оснивач. Као такав има да се сматра Канш. И ако Кант не при-– пада философији просвећивања, ипак се он није уздигао изнад индивидуалистичког гледишта. То нам доказује не само његово схватање хришћанства и околност да један јеврејски мислилац као Кохен означава Кантово гледиште као јеврејско, већи Кантово учење о моралу и у вези с њим, његови педагошки упути. Пошто покушамо да изложимо Кантово схватање о моралу и његову моралну педагогику, ми ћемо онда, насупрот тому, изнети једно друго схватање које основицу морала калазила у животној заједници, обележавајући затим укратко и конзеквенце које одатле произлазе за наставу У народној школи.

HT 2,55 4

Као карактеристика оне периоде развитка, који историја философије означава као доба просвећивања, истичу "се скоро у потпуној сагласности „самосвест човечјег ума“ или „свест 0 гаутовомији ума“ или „пунолетство“ човечанства. Исто: значење има и тврђење да је тад „нов начин мишљења“, започет у ре–