Учитељ

134 Учитељ

Ми у опште немамо много педагога. Кад су приликом овогодишње професорске скупштине били на окупу, да се организују у српско педагошко друштво, било их је једва 16, и од тога малог броја има их не само са професорском, већ и са докторском титулом, који за учитељско образовање нису сем предавања у школи ништа више дали и ако су били дужни дати, те неће бити без интереса, да се на овоме месту каже у вези са гледиштем које он заступа и нека реч о самом писцу ове Дидактике, дакле о г. Рајичићу, који је овом својом књигом доста дао за учитељско образовање.

Г. Рајичић је. један наш најбољи дидактичар. Образовао се на универзитету у Јени, код чувеног Харбартовца От. Рајна. Својим радом на универзитету стекао је код Рајна мишљење најбољег ученика. Професор Рајн и дан дањи кад се поведе реч о томе, сећа се г.Рајичића и понавља, да му је био један од најбољих ученика. Својим радом на Јенском семинару скретао је на себе особиту пажњу. Интересантне су неке ствари отуд. Једном приликом расправљало се: питање о телеским казнама у основној школи, Сам Рајн се изјаснио, да телесне казне мора да постоје, само да се умерено примењују. Међутим г. Рајичић је тако убедљиво говорио противу телесних казни у васпитању, да се сви присутни, па и сам Рајн сагласе с њим у том питању. Г. Рајичић је доследан присталица васпитне дисциплине. Ученици основне школе (веж· OaoHMue) код њега су сасвим слободним у дворишту се играју с њим, али су у школи мирни и пажљиви и ако их он на то никако и не опомиње, а камо ли да предузима неке јаче дисциплинске мере. Ученици јенске вежбаонице волели су га и радо су били с њим. Немци студенти говорили су му, да он тако радећи неће моћи да одржи ред у разреду. Међутим кад су присуствовали његовим часовима, чудили су се како су ученици мирни и пажљиви. Једном приликом, кад је један Немац од бољих студената дошао на предавање у вежбаоници, почео је час тиме, што је лупио што може јаче прутом у сто и викнуо: „Мир!“ да би још унапред заплашио ученике, Приликом критике у семинару нико се није ни дотакао дисциплине тог студента; сваки је мислио да је он добро урадио. Али је г, Рајичић доказао, да се тако не одржава дисципливн и да он није смео ни да опомене децу на мир када она још нису ни била