Учитељ

Дистак 151

„и богословије или друге које стручне школе, Сем тога имали су јаку вољу за личним усавршавањем и читали су много. Богата књижница школска стајала је свакоме на расположењу и сви су се њоме обилато користили. Сем тога била је добра Бачка дружина за узајамно помагање и лично усавршавање, (звана „Будућност“ ) и ту на састанцима дружинским, ђаци су се усавршавали у расправљању разних тема, вежбали у говорништву, такмичили и критиковали тако да је то било од веома великог значаја за њихов умви напредак и будући позив. Али тадашње политичке прилике и пробуђени социјални живот није остао без утицаја и на ову школу. После Бонтуовог уговора наста јаче политичко врење у народу. Из скупштинске већине, која је срушила либералну владавину, поче _се одвајати нова странка звана радикална, у којој је било доста и социјалиста. У учитељској школи још из ранијег доба, док је она била у Крагујевцу, утицајем млађих људи који су издавали „Јавност“ и „Старо Ослобођење“ гајиле су се слободоумне идеје и оне су преношене традиционално с генерације на генерацију. У школу су уношени и читани тајно многи забра њивани слободоумни списи и сматрало дг је сваки ко није присталица новијих идеја и слободоумног покрета назадњак и непријатељ народни. Политика, која је онда обузела била, после пада либерала, сав наш јавни живот. увукла се, сасвим npHродно, и у школу, из које ће излазити непосредно радници на њиви народног просвећивања, јер су политичари почели да преко учитеља шире своје идеје У народу. Многи виђенији људи, видећи згодно земљиште за свој рад, у томе, што су наставници били удаљени од својих ђака, приступе ђацима и како је завод био у екстернату, склопе пријатељства и везе с „њима, те су чешћим дружењем утицали на њих да се у школи заснује политика исто онако као и на сокаку. Одмах већ прве године мога учења је сам запазио да су скоро сви ђаци подељени на две велике гомиле: социјалисте и радикале. Или управо уз два листа: једни су били уз „Радник“ Мите Ценића а други уз „Самоуправу“ Пере Тодоровића. Врло мали број је (био или неутралан или уз ондашње тако зване власничке партије: либералну и напредњачку. То се није ни крило. Ми смо водили јавно полемике преко „Радника“ и „Самоуправе“ па "чак и са потписима. Тада смо много читали часописе: „Стражу“ 5%