Учитељ

а омладина je реаговала противу тога на свој начин. Сећам се да смо ми у школ. дворишту кад год смо били беспослени тако бесомучно дрекали, свирали, играли и дерали се, да сето није могло сносити. А зашто то све> Да правимо пркос и демонстрацију ток: Ранку Алимпићу који је болестан лежао у стану своме у непосредној близини школе, за то што је он био виповник смрти омиљеног нашег песника Ђуре Јакшића! Или кад је постављен г: Живојин Симић за професора срп. језика у нашој школи, ми га нисмо хтели просто примити за то што је он био владин човек и истакнут у њеној Пра Пок. професора Јосића једном смо отерали с часа.

Ова разузданост ђачка дошла је до ушију и Mufitš стра Просвете, и он се је носио мишљу да смени управитеља школе Г. Ковачевића. С тога је министар и написао“ један оштар акт Управи школе у фебруару месецу поводом неке доставе којим је отворено приметио како се питомци школе не владају уљудно у цркви и праве таке нереде да се морају саблазнити сви присутни 'у цркви. Па се наводи како су извесне недеље неки ђаци у Вознесенској цркви лупали неким чворно“ ватим батинама, други петама о патос; неки су читали за певницом некакве списе, смејали се и разговарали, тумарали овамо и онамо-по цркви, излазили у невреме из цркве напоље; певали неједнако и неправилно, један другог дозивали и т. ДМеђу тим није се дао у цркви видети ни један од редовних професора, којих би дужност било да на њих пазе и да не допусте да чине оваке скандале и т. д.

Та достава је била неистинита и ђаци су сумњали да њу није "написао пок, Дим. Јосић који је вечито био у коалиција с ђацима и хтео и неке професоре да денунцира а можда и смени управитеља. С тога су противу Јосића приређиване демонстрације на часовима. :

Због свега овога потекао је нови школски закон за ученике учит. школе 1882. год. који је повукао за собом и промеву по за певана ђачко, благодједање и др.

Реакција у школи.

Тек појавом овога новог закона о учит. школи видели смо ми ђаци какву смо слободу на па пати „Имадосмо-“ не УМ КОННН изгубисмо познадосмо“.