Учитељ

10.

поклонимо озбиљну пажњу и старање; да се при зидању нових школ. зграда увек предвиди сала за гимнастику, која ће у исто време служити и за школ, свечаности и за јавна предавања у циљу општег народног просвећивања. А Централвој Просветној Управи да је исто тако дужност да ниједна Учитељска Школа, мушка и женска, не буде без спремног наставника за сокол. вежбе, који ће спремити народне учитеље кроз четворогодишње њихово школовање у Учитељ. Школи, дорасле за тај њихов задатак.

Али и најрационалније извођење физичког васпитања у народним школама било би без резултата, ако исхрана ученика остане онаква, какву нам је ту скоро изнео у Чувару Здравља, г. Љ. Матић, учитељ осн, школе у Владичином Хану. Тако нпр. |

14. јуна ове године (на дан самога испита) прегледао је он торбице 65 ученика који остају о ручку у школи, па је нашао, да су 29 њих имали само суву проју; 28 мешан хлеб, а само 8 проју са мало сира и по који и јаје.

У овом тако важном питању с хигијенске, социјалне и педагошке стране о правилној исхрани наше сеоске деце, која су наша национална будућност с гледишта здравственог и просветног, школа неможе не посредно ништа много да учини, али посредно, путем просвећивања широких народних слојева, може знатно да поправи сгање у том погледу.

Ето једног задатка ваншколског позива народног учитеља. Ето једнога питања које школа има повољно да реши само споразумном акцијом са породицом. Ето питања које истиче ону велику важност што тешњег узајамног односа школе и породице. Без узајамности та два чиниоца, исхрана ученика на селу остаће онаква, какву нам је слика поменути учитељ у Чувару Здравља.

Понашање ученика по годиш,. извештајима је врло добро.

На селу, где је кућа својом традиционалном пагријархалношћу на учтивост, послушност, скромност и свима осталим моралним врлинама детета, имала силног утицаја, другојачије понашање сеоске деце није се могло ни очекивати, и ако су велики рат, одсуство родитеља, близина непријатељских војника и општење с њима за време окупације, беда жи сви други рђави васпитни чиниоци начели то традиционално домаће васпитање сеоске деце. При свем том, није требало дуго по свршеном рату, по повратку старијих, по повратку нормалном животу, па да школа и дом поврате свој утицај на морално васпитање свога подмлатка.

Али док тако стоји са васпитном страном код ученика.