Учитељ

Психологија 259

физиолошки феномени догађају се без наше свести. Према томе релативни психички и физиолошки факти образују две паралелне врсте, које су међу собом у врло тесној вези. Сада према теорији школе. психофизичког материјализма физички ред био би узрок психичком реду а познавање феномена мишљења зависи од дубоког познавања целебралних процеса, који

их производе (Минстерберг, Килпе, Цијен). Према једној дру- ·

тој школи, којој на челу стоји Вунт, факт да су две серије феномена неразрешљиве и да се развијају паралелно, доказује да је прва узрок другој, да свакој следују закони који су им сопствени и да треба правити једну чисту разлику између психичког и физичког каузалитета. Физички ред и психички ред јесу два облика, две црте истога искуства. Психички факт и одговарајући физички факт две су дакле различите стране истога факта. Али све су то још проблеми веома заплетени тако, да се могу решити на дефинитивни начин само онда, кад се буде савршено успело да се сазна механизам наших целебралних процесе. Такав један моменат још је далек јер студија нервног система може се рећи да је још у зачетку.

Једно од успешних средстава, које научна психологија употребљава, јесте експерименат, којим она има супериорност над психологијом основаном на унутрашњим опсервацијама. На исти вачин физиологија је стекла једну велику супериорност над анатомијом јер морајући непрекидно да студира променљиве процесе, била је принуђена да их посматра боље, да приђе експерименту. И тако нова психологија, полазећи од првих елемената психичког живота, од сензација и сентимевата, долази да студира постепено њихове саставке у групе све комплексивнијих феномена, да опише функцију свести и изведе психолошке законе.

Две главне струје, које се данас на пољу научне психо-

логије дискутују, јесу иншелекшуаливзам и волоншаривам. Интелектуализам је нашао највећи број својих присталица у енглеској филозофији и он се оснива на принципу асоцијације идеја, на једном интелектуалном принципу, док су сентименат и воља секундарне форме. Дух се сматра као једно пасивно биће на које падају импресије спољашњег света и велика се важност приписује спољашним деловима свести пошто

КЊ