Учитељ

260 Учитељ

су и издигнутије умне активности схватане као продукти искуства.

Волонтаризам је пак поникао у Немачкој и специјално подржаван од Паулзена, Вунта и његове школе. Он сматра вољу као есенцијални принцип духовног живота и хоће да стави у евиденцију интимну, изненадну снагу свести, која има свој корен у вољи. Главни карактер ове последње је да буде узвишено активна и да постави, својом енергијом сталне радљивости, јединство свести.

До половине тако рећи 19. века психологија је сматрана као један увод у философске системе. Данас пак захваљујући својим прогресима, она се у опште сматра не само као једна независна наука, већ и као основ другим наукама. Њена је се акција јединствено проширила не само на филогофском пољу | већ и на књижевном и научном, те се може слободно рећи, да је целокупна данашња модерна литература покренути жељом, да се продре и открију најдубљи извори свести. Роман, новела, драма, спев, хоће да изнесу на светлост најсакривеније карактере духа људског и највећи и најславнији писци баш су они, који нас највише задовољавају у том погледу.

Везе, које стоје између психологије и других наука, такође су знатне и веома важне, нарочито у погледу оних наука, које имају за предмет изучавања човека и његове манифестације као физиологија, антропологија, психијатрија, медецина итд. Моралне и социјалне науке ослањају се већим делом на познавање умног организма и у последњој анализи на социјалну и индивидуалну психологију. Ова последња може се у ствари сматрати као центар широког поља социјалне психологије и основ на коме се подиже зграда наука духа тако да језик, право, религија, политика морају бити студирани у светлости индивидуалне психологије.

–

У своме историјском развитку психологија је преживела | три главна периода, који се тешко могу оделити јелан од другога а то су: период метафизички, дескриптивни и научни. |

Метафизички период развно се есекцијално у грчкој фи- | лософији, која је у својим психолошким истраживањима хтела

ı Minste:berg: „Grundzige der Psichologie“ crp. 136: Лајпциц. Барт 1900. год.