Учитељ

Савремено гледиште из учења матерњег језика 265

БОК томе раду ученицима се даје низ представа у готовоме облику, као и низ говорних облика за изражај тих предстача и појмова; остаје још само да се све то изведе. Овде разуме се, ученици чине приближно оно исто што и на часовима читања: слушају, читају и причају прочитано.

На тај начин излагање не уноси у мислећиву радњу ученикову ништа нове, радња остаје на ступњу чистог истоветовања. У томе начину ми видимо онај општи недостатак од кога данашње учење пати, и на који је малочас указано, — поименце, његов пасиван карактер. Све што се деци у школи даје, даје се у готовом облику и савршено нимало места не оставља за самосталан, стваралачки рај. Све се то мора огледати на учениковом умном развићу, а посебице на развићу његовога говора. Оправдано је што у дечјем разговору као полазна тачка служи угледање на одрасле. Слушајући туђ говор, понављајући га, дете га поступно и усваја, и по аналогији почиње и свој говор њему удешавати.

Оправдано је што је, да би се детињи језик усавршио, потребно пратити развијање књижевнога језика и његове разнолике облике. Али сваки наставник зна колико је ученику основне школе тешко да свесно смишљено посматра и прати.

Језик, његова форма, састав, израз, сами по себи још не могу да задрже детињу пажњу. И оно огромно напрезање, она енергија коју наставници троше да би ученике натерали да пазе на књижевни језик, врло често не даје резултате који би му одговарали: ученици не науче да се самостално користе наглашеним и по изгледу усвојеним књижевним формама. Занимљива је у томе погледу разлика у језику која се може запазити у ученичким писменим прерадама и самосталним дечијим саставима — у писмима, у причама: први као да сачувају неке трагове културе, у другима се она готово и не види, — то су као два разна језика. То "доказује да просто угледање на књижевне облике, при препричавању, понављање у излагању, те побољшане форме још и не чине својину ученикову, он их и не примењује ради исказивања својих личних доживљаја, управо као да и не сматра да су доста згодне за то. „Угледање, — вели Ушински, — никад не може да изради такав стил који је, по Бифоновим речима, човек“.