Учитељ

266 | | Учитељ

ер

Ствар може добити сасвим други обрт ако се посматрање језика пренесе на службу стваралачкој дечјој машти, како каже професор Мојман, која гради, дакле ако се, например, ученику не задаје да понавља туђу приповетку него да је сам створи: он ће тада пре осетити потребу да испитује туђ језики у позајмици, и све што у томе случају ученик узме из туђе књиге постаће његова својина. Слике и ликови који поникну у детињој свести захтевају облике, а пошто их ученик нема, његове слике га приморавају да извор за то потражи тамо где се позајмице у развијеној уметничкој речи могу наћи.

Деца имају јаку тежњу да маштом раде. Њихова је фантазија у стању да ствара чулна преображења: гомила песка претвара се у висока брда, вода просута на патос постаје море, ивер у поточићу кишње бујице постаје брод итд. При том фантазија ствара ону важну умну радњу која детиње добивене очигледне представе чини његовом правом духовном врлином : она рашчлањује дате спојене представе и прави из њих нове комбинације. У својој стваралачкој радљивости почињући од простог угледања на одрасле дете убрзо прелази на самостално стварање. Овај рад фантазије има ванредно велико педагошко значење. „Она се показује као она област и она форма умне радње, у којој се брже од свега може да се пробуди детиња умна самосталност, радост откриће, проналезак“.")

Из свега овога излази да најрационалнији начин за школе ска стилска вежбања није у препричавању написа нити излаграње, него самосталан састав ученика. То мора заузети прво и најважније место у школи.

При свем том самостални састави ученика досга споро продиру у школску примену. Обично се позива на тешкоћу извоБења самосталних састава са целим разредом и на немогућност њихове примене у најмлађим разредима народних школа. Свакако, за самосталне саставе у њихову чистом облику, (ако. | се ученику задаје само тема), нису дорасла деца која тек почињу да уче. Да би ученик могао да каже нешто по овој или оној теми, он мора да има готовину разних преживљених утисака.

Ма да осмогодишње дете већ влада неким животним ис-

1 Мојман, „Предавања из експерименталне психологије“.