Учитељ

Савремено гледиште из учења матерњег језика 26

куством, и ако оно већ има неких стечених појмова, ипак је то мало: дете мора умети још да их слободно, по својој личној жељи, изазове у својој свести. Међутим, већину онога што доживи, што искуси дете може само да потврди као нешто што му му је познато, ако му се то овим или оним путем напомене или наговести, али не може и да репродукује. И одрастао човек знатно више ствари пре потврђује него што може да их слободно репролукује, да о њима даде појма. Уопште потврђивење је лакше него произвађење. Али у деце бива велика разлика у количини „појмова спремних за самосталну слободну репродукцију, и појмова који могу испливати преко прага свести само под каквим ослонцем. У практичној примени метода за самосталан рад ова особина дечје психике не може се обићи.

Да се умножи количина познатога градива, којим би се ученик могао користити у своме раду, потребна су нека могућна средства. У даном случају незамењиву услугу могу учинити слике. Оне су нема сумње, у стању оживети дечје предотаве и појмове, и у њиховој памети изазвати оне од њих које би без помоћи очигледних утисака остале подсвесне.

Како се мени чини, за прва вежбања су најподесније оне слике које сликају неку причицу, случај. Помажући репродук“ цију појмова, дајући махе учениковом самосталном твораштву, оне му у исти мах помажу да се уме наћи са техником састављања. Подробније о сликама говориће се после.

Што се тиче тема за самосталне саставе, оне се морају с које било стране долицати детиња осећања. То је један од најглавнијих захтева.

Емоције помажу репродуковање представа и појмова, неизбежних за развијање. Тежњом да се добије свест одликују се појмови који имају емотивну боју. У Цајеновим огледима са дечјом репродукцијом најчешће су реагирале оне асоцијације које су изазивале најјаче емоције у те деце. Свако зна из свога искуства да осећаји и осећања која прате какву појаву помажу да се у сећању особито јасно обнове све околности које су их изазвале и пратиле.

Истичући на прво место самосталне ученичке радње као стилска вежбања, (састављање прича, у низу слика, обрада, причање по појединим темама у слици, причања из личног живота, пословице као тема, итд.), а давајући места и препри-