Учитељ

268 Бани i | Учитељ

чавању, — школа уједно, по моме мишљењу, "не може изоставити вежбања која, по речима Л. Н. Толстоја, имају смер да увере ученика да је реч реч, која има своје непоколебиве: законе. У школи као у радионици — по Вилмановом тачном изразу, — не може се проћи без лупе чекића и фијукања оштрица“ не може се. дакле проћи без вежбања која воде тумачењу општих језичких закона. Стално учење језика у вези са његовом садржином, чини нераскидне везе које мисао везују са њеним изражајем. Сваки је учитељ без сумње посматрао како се: ученици чврсто држе написане фразе, како у своје саставе не умеју да уносе исправке.

Ето зато, да би се ученици научили да идеју одвајају од говорне одеће, и да говорну манипулацију не мењају са идејом кад хоће: мисао да протумаче, него да се за њу може наћи разних говорних облика: ето. зато су неизбежна и стилскосинтактичка вежбања. Она се и примењују у основним школама. Али њима се у свој мери не даје оно значење које стварно имају, нити им се даје место које поред осталих стилских вежбања морају имати: она често служе као неки основан и почетан ступањ за поучавање деце у матерњем језику. Ту лежи уверење да се правилан усмен и писмен говор постиже помоћу грађења фразе по правилима, те се стога синтакса и граматика често претварају у неки казнени законик, како вели -Хилденбранд, из кога у бескрајном низу параграфа одјекује глас који ученику говори::то тако мора да буде! ти тако мораш да радиш, а не онако...!“

После свега што је до сад речено доказивати неправилност таквога гледишта нема потребе. Школски рад не треба почети стилско-синтактичким вежбањима, него пре завршити. Та вежбања траже знатно развиће способности апстраховања у говору, после, пошто ученици већ задобију неку спремност за излагање својих мисли, кад реч сама по себи, мимо своју садржину, буде у стању да ученикову пажњу изазове. Анализа језика у томе случају имаће несумњиво утицаја на изградњу детињега говора, изазваће свестан оцнос према говорним облицима.

Да би завршили разјашњавање општих места у погледу школских вежбања у говорном излагању, потребно је рећи не-