Учитељ

Савремено гледиште из учења матерњег језика 269

колико речи и:у погледу усмених и писмених облика у којима се та вежбања првенствено морају изводити.

У данашњим основним школама сва стилска вежбања изводе се готово искључиво у писменом облику. Школа као да у"даном случају игнорише несумњив факт о стварности разних типова утисака и “пријема у области говорних представа и појмова: слушних, очних, моторних и др. (Разуме се, таквих типова у чистоме облику овде нема, те ту треба разумети претежност ових или оних елемената). Сви наставници без изузетка морају свој матерњи језик као звук, дакле као говор сликати само у облику писаних и штампаних слова. Тиме школа савлађује урођене наклоности оних који нагињу усвајању год ворних облика слушним моторним путем (путем говорних пожретача). Колико се тога ради троши узалудног напора и рада, колико се сувишног незадовољства изазива!

Свакако тешко је наћи се са урођеним наклоностима појединих ученика у нашим школама кад се ради са мноштвом, а тешко је и одредити који од ученика и каквим говорним памћењем влада. Али ако школа буде више. или мање подједнако вежбала утиске и пријеме она ће, нема сумње, моћи да избегне, и то у знатној мери, оне тешке последице које долазе од једностране обраде градива за учење,

Многи психолози и физиолози мисле да већина људи по говорној области припада типу примања по слуху.

И доиста мора се запазити факт да сумњиве случајеве при саставу фраза најчешће разрешава слух, али не вид. _

Хилденбранд каже: „На свима ступњевима предавања треба слух и звук сматрати као главне носиоце матерњега језика, а око и рука морају се вратити на своје право место, тамо где служе. Реч на листу мора у очима учениковим изгледати само као плашт, као одећа, коју, разуме се, ваља држати чисто и опремљено, како у потезу тако и у правопису; али звук мора да буде тело речи, пошто он од језика продире у уво им осећаје, предавајући им своју душу, своју живу садржину“.

Али има разлога мислити да у области усвајања језика видну улогу играју процеси говорних покретача. Из Лајевих огледа рељефно се истиче велики значај артикулационих про-

t „O предавању матерњег језика“.