Учитељ

Музички преглед 303

Министарства Просвете су не једанпут излазили расписи којима је препоручивано било неговање вештина у основној школи, па, дакле, и певања. При свем том је певање у основној школи било вечито занемаривано. Нешто слаба или никаква музичка спрема већине наставника, нешто настрани погледи појединих следбеника „уништења естетике“ (само је наука од вредности, уметност је луксуз), нешто не ретки случајеви игнорисања овог предмета и од стране оних који су позвани да цене учитељев рад, поред множине других узрока, учинили су да је певање скоро у свима основним школама било веома запостављено. Имало је, додуше, и наставника (нарочито из учитељских школа у којима су музику и нотно певање предавали бољи и одушевљенији музичари као: Маринковић, Ђорђевић, Јоксимовић) који су улазили у своје школе са доста солидном музичком спремом и који су често били апостоли лепог певања у своме крају. Али ни они нису могли урадити много. Пре свега дуго времена није било скоро никакве музичке литературе за основну школу. Наставним је програмима прописивано било које се песме у ком разреду морају учити, али никаквим службеним прописом нису били одређивани текстови тих песама ни њихове мелодије. За текстове програмом прописаних песама којекако су се побринули били поједини учитељи и књижари издавањем „ђачких песмарица“, али за мелодије њихове скоро нико. Само су ученици и ученице бољих наставника музике у учитељским школама уносили у своје школе нешто композиције својах наставника музике, међу којима су се нарочито одликовале - дивне Маринковићеве творевине, нешто друге од њих препоручене, које су биле од какве-такве вредности и које су се после разносиле и у друге ближе и даље школе. Иначе сте у многим школама могли чути са прописаним српским текстовима и немачке валцере, и маџарске чардаше, и турске маршеве и каквог ти чуда још не. До прве појаве штампане „Збирке“ Владе Ђорђевића, могли су ово јадно стање поправити нешто литографски израђена издања школских песама учитеља Станоја Николића и Михајла Протића, нешто такође литографски, али само за његове ученице умножене збирке Боже Јоксимовића. Кухачева, Топаловићева, Јорговићева и др. ван Србије штампане нотне песмарице мало су ту могле помоћи, јер је на нашој страни мало њих било којима су оне биле познате, а слабо би