Учитељ

304 Учитељ

коме помогле биле и да их је набавио био пошто нису УН удешене по нашем наставном програму.

Данас је у погледу музичке литературе већ боље. Имамо нова издања Ђорђевићеве „Збирке“, имамо ново издање „Дечјих Игара“ од Драгољуба Илића и његове „Ђачке Хорове“, имамо новосадске „Дечје Лире“, имамо музичке прилоге „Просветном Прегледу“ „Учитељу“ „Нашем Листу“, а сад се ево маленој деци нашој спушта, да би је уздигао на уметничке висине, нико други и нико мањи него и код нас и ван граница наше земље познати музички MI и критичар Милоје | "лојевић. ; Е Као педагог, ја, сасвим природно, не могу бити велики пријатељ вештачких, за децу нарочито компонованих песама. Јер као што сам уверен да за дечју душу више пријања народна бајка, народна прича, народна песма но најбоља уметничка литерарна творевина, тако исто држим, заједно са нашим музичаром Кухачем и са Штилером и другим немачким педагозима, да су на пољу музике за децу основне школе најпотодније чисте народне певане песме или бар уметнички текстови ел народним мелодијама. И да се ма ко други од музичара усудио да основној школи понуди читаву збирку само својих властитих творевина, ја бих га, мирне савести, без великог избора речи осудио за то. Али ово се Милоје Милојевић одлучио да својим даром потпомогне естетско образовање наше „омладине. И само то, што се један уметник од тако великог гласа приближује, у племенитој васпитној намери, деци свога народа, било би довољан разлог да му се бар та пажња укаже да не буде одбивен пре него што се његов дар деци добро размотри. Али се сваки поборник националног васпитања мора у већој мери интересовати за Милојевићеву књигу још и зато, што се он, више но ико други од музичара наших, стално „залаже за идеју националне музике и своје снажно перо ставља скоро искључиво у борбу за ту идеју. }

Али ма колико да и ја, као и сваки други који се интересује за лепо, високо ценим одличног музичара нашег, ипак «сам, признати морам, разматрању појединих песама у књизи његовој пришао више да би ми клетва била права. Иначе сам књигу а рпоп осудио био. Пре него сам је узео у руке, рекао сам у себи: „Хвала уваженом Милојевићу, али нека се