Учитељ
Музички преглед 305
ов са својим великим даром мане деце. Боље би било да је енергију утрошену на израду дечје песмарице употребио на. компоновање још које онако лепе песме као што су „Младост“ „Звезда“ и др. Али кад сам узео ближе да студирам једну по једну од „хорских песама“, оне су ме полако, полако: освајале и напослетку сасвим придобиле. То нису, истина, композиције наших народних песама, па нису чак ни песме компоноване у духу нашег народног певања. Оне су, напротив, скоро све потпуно оригиналне и индивидуалне. Али слушајући те Милојевићеве за децу компоноване песме, ви се осећате нешто више но кад чујете обично дечје певање у школи; чини вам се, што рекла једна учитељица која је са Милојевићевим пе-: смама на једном школском концерту изазвала дивљење слушалаца, чини вам се као да слушате одломак неке опере. И. Ми-: лојевићеве су песме заиста, скоро све од реда, не само по: мелодичности својој особито пријатне за ухо, него су:и с погледом. на логику мелодије и на хармонизацију тако уметнички израђене да сваки истински васпитач мора бити дубоко захвалан Милоју Милојевићу на овако лепу дару школској деци.
Милојевићева песмарица има на унутрашњем натписном листу назив: „Песме у један, два, три или четири гласа, за дечји или женски хор компоновао Милоје Милојевић, наставник · певања у 1. београдској гимназији.“ Из тог се натписа већ види да у књизи, као што већ споменух, нема других до само Милојевићевих композиција. Има их свега 30. Међу њима су само две програмом прописане: „Ко је господаре“ и „Пчелица,“ Милојевић се, дакле, при избору песама за компоновање вијеосвртао на службене прописе, већ се, као прави уметник, управљао по своме стваралачком расположењу. А уметнику-композитору не могу се ни допасти будикакве речи већ само текстови који и по облику и по садржини имају естетске вредности.: Зато је Милојевић за предмет компоновања узимао песме наших: најбољих песника, у првом реду, и највише, "Змаја, а затим и друге, као: Војислава ]. Илића, Милорада Шапчанина, Јована“ Грчића- Миленка, Милорада Петровића.. Где није могао наћи · текста, који би потпуно одговорио његову музичком расположењу, створио би га сам, на пр; „На ливади“. Исто тако акоби нашао песму која би одговарала његову укусу, Милојевић. није гледао на то, да ли за ту песму постоји већ чија друга.