Учитељ

22.

Kap: Ce новим законом о народним школама, који се сада» израђује, установи обавезно школовање широких народних. слојева и у дело приведе, онда се тек може говорити 0 постигнутом успеху, о стеченом темељном знању као својини ученика; тек онда се може очекивати прогрес, економско благостање и права култург.

И данашњи закон о народним школама превидео је обавезу школовања сврш. учевика ЈМ р. осн. школе за још две године вишег течаја: УМ и МГ р. осн. школе. До данас се та обавеза скоро нигде у нашој Отаџбини није спровела. У целој Шумадијској Области по вашим годишњим извештајима, сем у Лапову, није било ниједне сеоске школе са М и МГ разредом.

Узрок је таквом стању недостатак наставника и недо"статак школ. зграда.

Кад се отварањем добрих учит. школа у броју према»; аотреби народног просвећивања добије спреман кадар народних учитеља у довољном броју, и кад се подигну школ. зграде које ће моћи примити сву сеоску децу у обавези школовања,. народна школа организована на показани начин. моћи ће одговорити њеној намени и постићи постављени јој задатак.

Као што видите, неуспеху правилног и корисног просвећивања нашега народа путем народне школе није узрок што се не зна шта да се ради и како да се ради с успехом, већ су узроци чисто материјалног обележја Немамо довољно материјалних средстава да народној школи дамо оно, без чега. она не може да постоји поред свију писанах закона и најсавременије њеме организацији на хартији, поред све наше ватрене жеље и свег нашег труда и напорг.

Кад се школи обезбеде та материјална средства у потпуности, онда ћемо знати шта да радимо и умети са успехом да радимо И зато сматрам да би било излишно и сувишно, да се овде упустим у излагање значаја и важности појединих неставних дисциплина у народној школи и њиховој мМетодици,

Ислишно је то говорити вама, школ. надзорницима, који сте на те положаје дошли већ са несумњивом спремом и стручношћу по тим питањима.

Сувишно би било да ја износим оно што су велики аутори и умови, као што су Спенсер и Жил Пајо, боље то учинили“ него што бих то ја учинио понављајући њихове прецизне принципе и истине о том питању. Ја тврдо верујем, да нема ниједног мећу вама који није темељно проучио дело Х. Сперсера: О" умном моралном, п телесном васпитању, и дело Ж. Пајо-а: Савеши и практична упуства наставницима-ама пред улазак“ у јаван живот.

Мене и вас који, дакле, знамо шта да радимо и како да радимо са успехом, мора више да интересује друго важно питање које се односи на наставу у народној школи, питање: