Учитељ

О:новни закони вредности радног образовања 321

а) Најзад четврти закон произилази из разлике езмеђу објективности и званичности. Настава, која озбиљно схвата мисао о школи рада, неће развијати неодређене, бледе, расплинуте у званичност завијене поједине и опште погледе, већ јасно рашчлањене, пластичне, утврђене, објективне. И стога ће заковобјективности гласити: Вредност образовања неке наставе је у шолико већа, у колико више процес рада има објективну и очигледну форму. Најјасније се ово истиче тамо где на свршетку процеса рада стоји видљиво дело, једна свршена целина. А основни закон објективности, закон дела може се остварити у свима формама наставе, која је изведена по принципу школерада. Ручни рад је у настави чулна слика. То значи: да сваки такав рад претпоставља дело; свака делатност, па ма била Hпроста служби, има за циљ дело. А то се остварује само тада, када делају све силе ученикове. Тако схваћен четврти закон“ обухвата собом и садржину три раније изнета закона. Одатлеје потребан само један корак, па да се човечји живот, у ма. ком оквиру био, схвати само као тваралачко делање. А буђењем и увећавањем снага, које преуређују живот, као основним законома радног образовања постављају се основне од—

редбе општег идеала образовања. Превео Миодраг В. Матић.

ИСТОРИСНА ПЕДАГОГИНА

Vuj. Petrović

Tuiskon Ciler' (1817—1882).

Vrlo često pri čitanju pedagoške literature nailazimo na'ime čuvenoga pedagoga Tuiskona Cilera. On se rodio u Vasungenu u Sakso-Majningenu, gde mu je otac bio rektor gradske škole, pošto je pre toga bio učitelj u Salcmanovom vaspitnom zavodu u Snoefentalu do smrti. Salcmanove. Kasnije njegov otac stupi na svešteničku dužnost. Pored tih dužnosti tako |e obrazovao i vaspitao-

ı Iz Heilmann, Handbuch Pždagogik, Band 1i'.