Учитељ

2322 Учитељ

-svoga sina, da je ovaj u gimnaziji u Majningenu, u koju {e stupio u trinaestoj godini, skrenuo na sebe pažnju i 'nastavnika i drugova. Posle marljivoga izučavanja, Ciler je postao gimnaziijski profesor u Majningenu (1842—1847), „gde se oda potankom izučavanju Herbartove filosofije. U „smislu ove on je mesto nabacanih i često besmislenih rečenica latinskih knjiga za učenike, uneo članke koji “maju smisla, i grčki jezik počinjao lektirem o Odiseju. Ali mu se takav nastavni postupak tu zabrani.

Da bi nastavio svoj prvobitni plan, da stupi na aka„demski put, napusti on 1847 godine dužnost gimnazijskog profesora i preseli se u Lajpzig. Usled intenzivnihs tu„dija i rada (fri godine bio je i član majningenske skupštine) oboli nervno i izgubi sluh, te je duže vreme proveo та Alpima, ali mu ipak ispade za rukom, da svoje „zdravlje popravi toliko, da je čuo, nekad bolje nekad gore.

Posle |edanaestogodišnjeg rada kao privatni docent “postao 1864. profesor filosofije i pedagogike u Lajpzigu i tamo je umro 1892 godine.

Godine 1862 osnovao je Ciler u Laipzigtu pedagoški “seminar sa vežbaonicom a 1869. „Društvo za naučnu pedagogiku“, čiji su članovi u „Godišnjaku društva za naučnu pedagogiku“ imali običaji, da rasprave, koje su predhodno odštampane, da te rasprave na godišnjim ·skupštinama iznesu na pretres, koji je bio unapred dobro spremljen, temeljan i plodonosan. „Društvo“ se danas sastoji iz mnogih grana i mnogo је doprinelo tome, da se rašire i objasne Herbart-Cilerove pedagoške ideje. Sam Ciler objavio |e mnogobrojne radove u tzv. „Godišnjaku“ i u svome „Casopisu za egzatnu filosofiju“. Među njegovim ostal.m spisima vredno ie pomenuti njegovo glavno „delo „Osnovi nauke o уазрипој nastavi“, koje je štampano u Lajpzigu 1865. i „Predavanja iz opšte Ola -“gike“ — 1884.

Po Cilerovom tčenju Pedagogika je nauka, koja se “naslanja na Etiku i Ps hologiju. Kao cili vaspitanja važi mu ideal moralno-relisijska ličnost, koja {e u saglasnosti ·sa etičkom uviđavnošću predstavljeno voljom i radom, ·a očigledno ovaploćena u Hristu. Vaspitni rad deli se na